Najpre, ona ističe da je važno razlikovati glad od žudnje za hranom.
-Prava glad je kad prosto ne biramo šta jedemo, da li je zelena salata, punjena paprika, čokolada. Kada je u pitanju žudnja za hranom, tu već negde onako biramo, obično ili slatkiše, slaniše, testo, e tu je problem. Mi volimo da kažemo to nam tijelo traži, šalje nam signale, pa onda ja sad to treba da jedem. To može da bude tako, ali i ne mora, može da bude zamka”, rekla je ona.
Nutricionistkinja ističe da je kroz praksu primećeno da unosimo jako malo proteina, dobrih masti i proteina.
Sve manje ljudi jedu meso, pribegavamo brzoj hrani, to su ugljeni hidrati, procesuirana hrana, ljudi nemaju više vremena da kuvaju i spremaju i radije biraju takvu hranu jer im treba instant energija.
Stajić kaže da žudnja za hranom može da se poveže sa neravnotežom šećera u krvi, te ističe da je važan i razmak između obroka.
“Premali razmak između obrok i preveliki razmak između obroka podjednako prave problem sa insulinom. Četiri sata je otprilike neki idealan period koliko treba da prođe između obroka. Ali, naš mozak voli brzi šećer i zato vapimo za hranom, njega masti i so, kao i šećeri brzo pokreću. Takođe, disbalans crevne flore pravi problem. Neravnoteža tih bakterija u crevima, pa recimo kada imamo kandidu, ona se hrani šećerom i traži nam se slatko. Umor, kada smo umorni treba nam nešto da nas brzo podigne, opet šećer, isto i kada malo spavamo”.
Nutricionistkinja dodaje da nedostatak nekog nutrijenta i hormonski disbalans mogu takođe biti razlozi zašto nam se traži neka određena hrana.
Evo i šta je moguć uzrok što vam se traže pojedine namirnice, kao i čime biste mogli da ih zamenite.
Čokolada
– Recimo, magnezijum se nalazi u kakau i onda ta crna čokolada treba da bude izbor. Mlečne čokolade imaju jako malo kakaa i puno šećera i to nije dobar izbor. Pored crne čokolade, orašasti plodovi, voće, povrće su izvor magnezijuma, banana, avokado, ta hrana nam treba.
Nutricionistkinja Spajić dodaje da u drugoj polovini menstrualnog ciklusa kod žena opada nivo magnezijuma – “tu može da se javi potreba za čokoladom”.
Slatkiši
-Slatka hrana, kao i hleb i testenine su vezani za insulin, otuda i ovaj hrom, to je mineral koji ima zadatak da održava glikemiju u normali. Njega ima u brokoliju, može na taj način da se nadomesti hrom.
Spajić objašnjava da su “sumpor, triptofan, vezani za serotonin, fosfor je zadužen za kosti i zube. Takođe, sumpor ima zadatak za zglobove, ako neko primeti bolove u zglobovima može da poveže sa tim”.
Hljeb, pasta, ugljeni hidrati
Ako vam se jedu hleb, pasta, ugljeni hidrati, peciva… moguće da u telu nedostaje azot.
-To je deo proteina esencijalnih masnih kiselina koje su zadužene za izgradnju mišića i generalno to su proteini. Ako neko oseti potrebu da ovo jede, hranu koja je najoskudnija nutrijentima, treba da se opredeli za protein-
Masna hrana
Kada se nekome jede masno, moguće da mu nedostaje kalcijum i treba ga zameniti susamom, zelenim povrćem, sirom.
-Semenke, badem, lešnik, riba, masline, hladno ceđena ulja koja sadrže korisna ulja takođe mogu da pomognu”.
Slana hrana
Kada vam se jede slana hrana možda nedostaju hlorid ili silicijum.
-Za slanu hranu i grickalice, ne bi bilo loše da pre toga popijemo vodu jer se to povezuje sa time da se javila neka blaga dehidratacija, disbalans elektrolita”, rekla je nutricionistkinja za RTS Ordinaciju, prenosi Kurir.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu