Po visini cijene dizel goriva i autogasa dominantna u regionu, dok je po visini benzina na trećem mjestu, posle Hrvatske i Crne Gore, tvrde u Udruženju.
Mićović kaže da nacrt novog zakona predviđa, pored postojećih, i dvije nove naknade za energetsku efikasnost i za biogorivo.
Uvođenjem te dvije dodatne naknade, vozač će praktično gorivo “platiti” 40 odsto, a za državne naknade i takse izdvojiti čak 60 odsto od ukupne cijene, tvrde u tom Udruženj.
– Srbija je po cijeni dizel goriva već skuplja u odnosu na najnižu cijenu dizela u region – navodi Mićović i ukazuje da bi ta razlika mogla usmjeriti potrošače iz Srbije da kupuju gorivo negdje u okruženju, naročito one koji žive u blizini granice ili one koji često putuju i inostranstvo
Podaci istraživanja “EU Weeky Oil Bulletin” i UNKS-a pokazuju da kupovinom 1.000 litara dizel goriva, na državne takse u Srbiji odlazi 718 evra, u Hrvatskoj 653 evra, Crnoj Gori 617, Mađarskoj 611, Rumuniji 575 evra, BiH 506 evra, dok je u Bugarskoj to 502 evra, a u Makedoniji samo 398 evra.
– To nije dobro za tranzitni saobraćaj koji prolazi kroz Srbiju, jer se teretna i autobuska vozila većinom snabdijevaju gorivom u zemljama u okruženju, pa čak ni za putnički, jer se na putu ka Grčkoj u turističkoj sezoni, više goriva sipa u Makedoniji nego u Srbiji – naveo je Mićović.
Navodi i da je utisak UNKS-a da država ne sagledava pitanje naknada u ceni goriva kumulativno i kakav je uticaj naknada na celokupnu privredu.
– Sve te naknade Ministarstvo finansija posmatra kao novi izvor prihoda, ali sa državnim opterećenjima dizel goriva, koje pokreće čitavu privredu, treba biti pažljiv, i pratiti koliko će skok cena uticati na ukupnu potrošnju dizel goriva, konkurentnost srpske privrede i cene nekih drugih proizvoda – kaže Mićović.
Iz Ministarstva finansija za Tanjug kažu da Nacrt zakona uređuje naknade za biogoriva, za formiranje i održavanje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte, a da se nova naknada uvodi samo za unapređenje energetske efikasnosti.
Navode da je ta naknada predložena kao jedna od mera politike podsticanja energetske efikasnosti, koja je u skladu sa državnim ciljem da se poveća energetska efikasnost za 20 odsto do 2020. godine.
To je, ističu, i shodno Direktivi 2012/27/EU – Direktivi o energetskoj efikasnosti.
Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji je u nadležnosti Ministarstva finansija, ušao je u javnu raspravu početkom godine.
Taj Zakon definiše šta su javna dobra – mineralne sirovine, energenti, poljoprivredno zemljište, šume, vode, ali i ko je njihov korisnik i kolike su naknade za njihovo korišćenje, a u cilju zaštite javnih dobara.
Nacrt je sačinjen u okviru rada radne grupe u čijem sastavu su, pored predstavnika Ministarstva finansija, bili i predstavnici drugih ministarstava u čijoj su nadležnosti propisi kojima se uređuju naknade, predstavnici Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, predstavnik fakulteta, NALED-a i USAID-a, a urađen je u skladu sa zahtevima MMF-a i Evropske unije.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu