Prvi i osnovni je da BiH za vrijeme njihovog mandata nije dobila kandidatski status za Evropsku uniju, iako je većina njih upravo očekivala da će se to desiti kada su 2014. preuzimali poslanički mandat. Osim žala za „ulaznicom“ za EU, tu je i još nekoliko zadataka koji su na početku mandata izgledali kao realni da će biti riješeni, ali koji zbog političkih sukoba u parlamentarnoj areni nisu na kraju realizovani.
Parlament BiH zajedno sa entitetskim parlamentima nije uradio ništa na onome što je u ovom trenutku najveća opasnost za BiH, a to je odlazak mladih, jer ne vide perspektivu u našoj zemlji. Tu se moralo reagovati brzo i uraditi kvalitetna strategija, zajedno sa vladama entiteta da se taj trend odlaska ublaži. To je najveća prijetnja za BiH, da ostane bez najvećeg intelektualnog potencijala i ljudi koji mogu izgrađivati državu – kaže poslanik Nezavisnog bloka Sadik Ahmetović.
Krivicu zašto mnogi zacrtani planovi sa početka mandata nisu ispunjeni, Ahmetović nalazi u stranačkim liderima koji su svoje međusobne nesuglasice prelijevali u institucije.
– Aktuelni lideri su vodili politiku plemenskog prinicipa, jer je to politika koja njima najviše odgovara. Kada imate takvu politiku onda nema povjerenja, nema razgovora, nema dogovora i to je ono što je najteže za našu zemlju, jer ona je konstituisana tako da se mora dogovarati. Međutim, ove četiri godine svi nacionalni lideri su bježali od toga i time dovodili državu i građane BiH u vrlo nezahvalnu situaciju – ističe Ahmetović.
Poslanik DNS Borislav Bojić kaže da je za njega najveće razočaranje što je parlament BiH u većini slučajeva bio kočnica razvoja Republike Srpske.
– To je nešto što nije smjelo da se dešava, posebno kada su u pitanju određeni projekti koji treba da se realizuju u RS, a koji su vrlo često bili zaustavljani. Inače, institucije BiH funkcionišu u složenim uslovima i veći dio mandata nije bilo parlamentarne većine. Funkcionisalo se od danas do sutra. Vjerujem da će u budućnosti biti stabilnijih situacija i da neće biti osporavanja onoga što su stavovi RS. Iako je politička scena zaoštrena, nadam se da će se naći prostora da se svi predstavnici RS prvo usaglase o svemu onome šta se traži na nivou BiH i da se neće dešavati da u ime čitave RS odluke donose tri Srbina od ukupno 13 koliko je u parlamentu BiH – kaže Bojić.
I šef poslaničkog kluba SNSD Staša Košarac kaže da je razočaran što je „probosanski blok, potpomognut kadrovima SzP“ često radio na štetu RS, jer nije poštovao stavove institucija Srpske.
– Moje najveće razoračanje nakon četvorogodišnjeg mandata je što se političke strukture okupljene oko SDS, NDP i PDP nisu okupljale oko institucija RS i da onda na osnovu usaglašenih stavova štite interese i ustavne kapacitete RS. Vlast na nivou BiH je bila sastavljena od izbornog gubitnika iz RS i pobjedničke strukture iz FBiH i u samom startu to je bila klasična farsa. S obzirom na činjenicu da nisu imali kredibilitet, sva priča oko evropskog napretka je bila zasnovana na želji probosanske politike da institucije BiH budu nadređene institucijama RS. Međutim, zahvaljujući institucijama RS to im nije pošlo za rukom, jer je u mehanizmu koordinacije vidljiva i Srpska – ističe Košarac.
Mnogo priče, malo rada
Poslanik DF Maja Gasal-Vražalica kaže da su se u protekle četiri godine neki poslanici trudili da se dođe do kompromisa i da stave na dnevni red teme koje bi bile za opšte dobro BiH, ali da je to bilo veoma teško.
– Kada je u pitanju famozni kandidatski status za EU, mislim da se tome davalo previše značaja, a da se nije odmah na početku mandata napravio odbor u kojem bi ravnopravno bila i pozicija i opozicija iz oba entiteta, pri čemu bi svi zajedno radili na ispunjavanju uslova. To se nije desilo jer nije bilo ni odgovornosti niti volje među većinom parlamentaraca, pa ni u Savjetu ministara da se na takav način radi. To je bilo očigledno i kada su akcize došle na dnevni red i kada su praktično iz petog pokušaja usvojene – ističe Gasal-Vražalica.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu