Plenković je, na panelu posvećenom budućnosti Evrope, konstatovao da i ta debala daje pravo svjetlo kako se EU osjeća danas, po različitim pitanjima i dešavanjima.
Tako je naveo da u Uniji ima onih koji bi voleli da EU bude oštrija prema Turskoj, dok su drugi za rješenje sa Turskom po pitanju migracija, neki žlee da otvore nove puteve saradnje sa Rusijom, iz ekonomskih i globalnih razloga, dok su drugi veoma striktni prema Moskvi zbog Krima, Donjecka…
– Ima onih koji su oduševljeni proširenjem Unije na sve zemlje jugoistočne Evrope, i lično sam zastupao taj stav od kako se bavim politikom, dok drugi nisu za to, pa su alergični ako pomenete bilo šta što počinje na slovo E – rekao je Plenković.
On je primijetio i da je, kada je reč o budućnosti EU, jedan od ključnih problema i izazova loša demografska slika.
– Polovina članica ima negativan prirodni priraštaj, centralni izazov je demnografski deficit – smatra Plenković.
Takođe, dodao je da je odlazak Velike Britanije iz Unije strateški gubitak, u različitim oblastima, što će se, kaže, tek osjetiti.
Dodao je da i da je fokus na “Zelenoj agendi”, a da nema kovid krize debata bi se i više vodila o klimatskim promjenama.
On je dodao i da bi voleo da Hrvatska bude u Šengenu danas, ali da Šengen nije danas isto kao prije nekoliko godina, zbog staraha od teoririzma i migrantske krize.
– Po pitanju migracije, biću realan, tu nema konsenzusa, zato se Dablinski sporazum ne sprovodi, ne revidira. Moramo da se približimo jedni drugima, a to neće biti lako. Biće teško Šarlu (Mišelu, predsedniku Evropskog saveta) da organizuje takvu debatu – rekao je Plenković.
Premijer Slovačke Eduard Heger konstatovao je na to da je Evropa kontinent sa različitim porblemima, te da se zato predlažu različita rešenja, jer su i pogledi ljudi koje lideri zemalja predstavljaju različiti.
On je rekao da se svi moraju biti saglasni oko osnovnih vrednosti, koje, kaže, daju pravac kojim treba ići, dodajući da EU treba da bude proaktivna.
Premijer Slovenije Janez Janša rekao je da je tužan što je u posljednjih 10 godina, 90 odsto tema nisu posvećene strateškim pitanjima, kako da se reše pitanja oko nekih strateških ciljeva, već kako “istrošiti” EU, a ne kako je proširiti.
– To je potpuno pogrešan put i pogrešna poruka – rekao je Janša i dodao da će proces proširenja biti ključan tokom slovenačkog predsjedavanja.
Treba da razmišljamo kako da rešavamo probleme a ne kako da ih otvaramo, dodao je slovenački premijer.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da, ako se želi više prosperiteta, mora biti više koordinacije i kooperacije u EU, iako postoje različita mišljenja i stavovi.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu