Sudbine

"STIDILA SAM SE ZATO ŠTO ME JE MIKA ZLOSTAVLJAO" I mlada glumica Iva Ilinčić odučila da javno progovori

Prije nekih godinu dana prvi put sam sebi rekla: “Ne, Iva! Mika te nije čeličio za glumu, nije te kao glumicu testirao, nego te je zlostavljao. Veoma te je zlostavljao! I zlostavljao je mnoge druge. I zlostavljaće. Neće se nikad zaustaviti!”

"STIDILA SAM SE ZATO ŠTO ME JE MIKA ZLOSTAVLJAO" I mlada glumica Iva Ilinčić odučila da javno progovori
FOTO: MILAN ILIC, DEJAN ŽIVANČEVIĆ / RAS KOMBO

Ovako svoju ispovijest za Blic počinje Iva Ilinčić (24), glumica Beogradskog dramskog pozorišta, još jedna koja je policiji prijavila čuvenog nastavnika glume Miroslava Miku Aleksića (68). Prvi put je, kako kaže, seksualno zlostavljana sa 17 godina. Uslijedio je period pauze do 18. godine, a onda se nastavilo.

– Nisam silovana, srećom nemam takvo iskustvo, ali jesam kontinuirano seksualno uznemiravana. Šest godina sam ćutala, negirala, nikom nisam govorila, bukvalno nikom. Bilo mi je jasno da je loše. Kada se dogodilo prvi put, rekla sam sebi: ”Mika mi je kao otac, nemoguće da se ovo dešava i ne dešava se. A ako se dešava, onda on mene čeliči, hoće da me spremi za surovi svijet reditelja, producenata”. Pravdala sam to, odbijala da prihvatim. Ignorisala sam. A onda sam priznala sebi, što je bio ogroman korak – priča Iva Ilinčić.

O zlostavljanju u školi nije se pričalo, čak ni između drugarica.

Pročitajte još

– Trajale su pripreme za prijemni. Izlazila sam iz Mikine kancelarije. Pogled mi se susreo sa djevojkom koja je ulazila u kancelariju. Znale smo obje, i ona šta sam ja prošla i ja šta nju čeka tamo, ali nismo pričale. Ona ni danas nije spremna – kaže Iva Ilinčić i dodaje da je trpjela jer joj je grupa bila veoma važna. Kako sama kaže, čak i nakon što je počelo zlostavljanje, neobjašnjivo, imala je povjerenje u Aleksića.

Osjećaš da mu stalno nešto duguješ

Mlada glumica, koja se afirmisala u serijama “Žigosani u reketu” i “Kamiondžije d.o.o.”, svjedoči da je Aleksićeva grupa njoj i drugim polaznicima mnogo značila. Da su imali lijepe trenutke, učili korisne stvari, kao i da su se vezali jedni za druge.

– Sa 10 godina sam upisala Mikinu školu i išla sam do upisa na fakultet. Mi smo tu grupu mnogo voljeli. Mika nas je formirao po sopstvenoj mjeri, pravio je od nas ličnosti kakve je želio. Ja sam bila poslušno dijete, nisam pravila probleme, ali čak i oni neposlušni su slušali Miku, bili su vezani za njega. On je poništavao autoritet roditelja, jako inteligentno, postavljao sebe kao apsolutno dominantnog. To nije izazivalo samo strah i poštovanje, već ogromnu ljubav. Kada je tolika ljubav, osjećaš da mu pripadaš, da mu stalno nešto duguješ, pa kad se i dese tako loše stvari, ti razmišljaš kako on tebi želi dobro i kako sve radi za tvoje dobro. Kroz tu grupu naučiš šta je disciplina, čitaš redovno, ideš na izložbe, u muzeje, moraš da doneseš potvrdu od zubara da su ti zubi zdravi – priča Iva Ilinčić.

Navodi da je Aleksić “od malih nogu učio polaznike da se roditeljima ne priča o časovima, čak ni najboljoj drugarici, jer to je naša stvar”.

FOTO: MILAN ILIC/RAS SRBIJA
FOTO: MILAN ILIC/RAS SRBIJA

– Sada sa 24 mislim da sam bila dio neke sekte, tada nisam to razumjela. Mislila sam da je to ne druga porodica, već naša proširena porodica – navodi Iva Ilinčić.

Svjedoči da je šest godina ćutala.

– Bukvalno nikome nisam rekla. Ni mami, ni tati, ni sestri, ni tadašnjem dečku, sadašnjem… Nikome. Ne znam kako to da objasnim. Stidila sam se, preuzela sam njegovu sramotu, osjećala sam se kao saučesnik. Bila sam mala, nisam shvatala da nisam saučesnik, već žrtva jednog izrazito inteligentnog čovjeka koji je stalno govorio da me zna u dušu. I stvarno me je znao. On je imao isti sistem sa svakom žrtvom, znao je kako da se približi i koliko god ti kod kuće smišljaš šta ćeš mu reći, sljedeći put kada te napadne, plašiš se i vraćaš se, jer ne želiš da izađeš iz svoje grupe… Dokle to ide? Ne želiš da on misli loše o tebi. Ne želiš da on misli da nisi spremna da uradiš sve za njega. Konstantno postavlja stvari da ti je dao cijeli svijet na dlanu, ponavlja “ja sam vama potreban, ne vi meni”, a mi kao mantru to slušamo 10 godina – priča Iva Ilinčić.

Ističe da polaznici nikada nisu dovodili u pitanje Mikine metode.

Milena me je jako motivisala

– Ubijeđena sam da je ovo počelo mnogo prije nas. Njegova moć je bila u tome što je vjerovao da nijedna od nas neće govoriti. I nije do sada. Dok Milena koja je najhrabrija nije povukla sve nas i dala nam krila da se oslobodimo. Kada su ga uhapsili, ja sam takvo oslobođenje osjetila, kao nikada ranije u životu, nisam ni bila svjesna tereta. Možda će zvučati glupo, ali to je bila kao neka hipnoza. Ja sam godinama nakon grupe sa njim bila u dobrom odnosu. Bio je prisutan na Akademiji, gledao je neke moje ispite, ja i dalje sebi nisam mogla da objasnim da je to nešto loše. Četiri godine su mi bile potrebne da shvatim da sam zlostavljana. Kada sam krenula da raščlanjujem to na psihoterapiji, shvatila sam da je to težak oblik zlostavljanja, psihičkog, seksualnog, emotivnog, svakog – navodi Iva Ilinčić za Blic.

Onda se, kaže, pojavila Milena, koja ju je jako motivisala.

– Govorila je da ne treba da odustanemo, da treba da se borimo. Ono što me je, ipak, najviše motivisalo jesu dvije djevojke koje su Miku s nama prijavile, koje su predivne. Jedna je djevojčica, dijete, ima 17 godina. Kada sam je vidjela, rekla sam: “Po cijenu čega god, ja moram nešto da uradim!” – svjedoči Iva Ilinčić.

Za razliku od Milene Radulović koja je za Blic ispričala da je prevazišla silovanje i jezivu traumu, a da sada sve radi kako bi pomogla potencijalnim novim žrtvama, Iva Ilinčić kaže da i dalje nije obradila traumu. Objašnjava i zašto do sada nije govorila o svemu.

– Potisnula sam sve, jako sam se plašila. Znate, kad u društvu kažete da ste iz Mikine škole, otvaraju vam se vrata, sigurno ste kulturni, obrazovani, dama, dobro se osjećate. Pored toga, u glavi sam stalno imala da će ljudi da me žale, a to je posljednje što želim. Nisam željela ni da se eksponiram, meni to ne treba, na početku sam karijere, željela sam eksponiranje zbog neke uloge i sigurno ovo nije način zbog kojeg bi bilo ko u 24. godini želio da završi na naslovnoj strani. Kada sve to staviš na jednu stranu, plus moguću osudu javnosti, a na drugu djevojčicu koju sam upoznala, koja ima 17 godina i trpi užas, nisam imala dilemu da li treba da progovorim. Onda sam odlučila da kažem roditeljima i dečku, i dobila sam ogromnu podršku. Mami i tati je bilo teško, nisu ni pomišljali, zamislite da kao roditelj nekom povjerite dijete i onda shvatite kome ste ga dali. I njima je jako teško – kaže Iva Ilinčić.

Dolazio je na ispite, sve kontrolisao

Kako se otvarala i govorila ljudima o svom iskustvu, raslo joj je samopouzdanje, shvatila je da nije kriva i kaže da joj je “mnogo bitno da sve žene znaju da nisu krive”.

FOTO: MILAN ILIC/RAS SRBIJA
FOTO: MILAN ILIC/RAS SRBIJA

– Imala sam trenutke kada sam pomišljala, bože, da li mi je prekratka haljina u kojoj sam danas došla ili da li mi je košulja providna? To je osjećanje koje je najgore, jer ti si sigurna da si i ti, pošto učestvuješ u tome, kriva. Značilo mi je što poslije Akademije više nisam morala da ga viđam. Tek kad me je pustio, kad sam ga otresla, shvatila sam sve. Neizmjerno moram da zahvalim mom ocu, Srđanu, koji je u veoma kratkom roku učinio sve što je u njegovoj moći da nam svima, kao advokat, olakša i pomogne. Ja sam njegova princeza i on je najbolji tata na svijetu. Imala sam i podršku najbolje prijateljice Mije. Nije niko morao da me ubjeđuje više, jer sam instinktivno osjetila da je moje, da mi pripada da izađem imenom i prezimenom i ispričam sve – kaže glumica.

Dok je bila na Akademiji, kako kaže, Aleksić je dolazio na ispite i sve je i dalje “nekako kontrolisao”. Kada je prestala da ga viđa, samopouzdanje joj je poraslo.

– Užasan uticaj je imao. Svaki put kada bih ga vidjela vraćala su mi se sjećanja i shvatala sam da nemam snage da se s tim borim. U međuvremenu sam porasla i evo sada razgovaram s vama. Rekla sam sebi biću hrabra, nije važna cijena. Važno je da se sve žrtve ohrabre, da ne trpe – zaključuje hrabra Iva Ilinčić svoju ispovijest za Blic.

Kažu da sam mu dala povoda, a ja 17, a on 63

– Presrećna sam zbog pozitivnih reakcija. Ogroman je bio strah. I sada ima komentara da sam mu dala povoda. Jeste, dala sam mu sa 17 godina, a on je imao 63. Odvratno. Milena i ja smo mozgale i došle smo do toga da on nikad neće biti kažnjen za svoje zločine. A onda smo dočekale da ga uhapse, priča je odjeknula, stigla je podrška. Zaslužio je ono što mu se dešava.

Pogađaju je komentari i pitanja pojedinaca zašto je do sada ćutala.

– Bitno je da se pošalje poruka da nema roka kada žrtva treba da priča o zlostavljanju. Žrtva priča onda kada se osjeti spremnom da priča. Ja sam progovorila kada sam bila spremna. Poklopile su se razne stvari. Iz ove perspektive, savjetujem žrtvama da pričaju. Istina oslobađa. Čistim se kroz priču, lakše mi je – zaključuje Iva Ilinčić.