Iz avlije ove gotovo stogodišnje starice pod padinama Rajca svakodnevno se čuje usna harmonika, koju ona i dalje rado svira.
Matora sam, matora, ali volim da živim, dok poslednji dinar imam neću da se smirim – početni su stihovi šaljive pesmice koju je ova 95-godišnjakinja skovala na svoj račun, a koja je samo još jedan u nizu dokaza koliko se ona raduje svakom danu.
Ljubica sve poslove oko kuće i u kući obavlja sama, a kaže da uvijek nešto mora da radi, bez obzira kako se osjeća. Ona teškom kofom hvata vodu sa dna bunara, ali i kosi travu u dvorištu svoje kuće.
– Obje moje ćerke su bolesnije od mene. Obje mi se čude što radim i stalno me zapitkuju zašto toliko radim – ističe ova vitalna baka.
Ljubica priča kako je svačega preturila preko glave za skoro jedan vijek koliko je živa, a da je sve u životu iskusila, ali da nikada nije bila gladna.
– Muž mi je preminuo davne 91. godine, ali smo živjeli lijepo i slagali smo se, i to me je održalo – napominje između ostalog. Njen suprug je često umio da joj kaže da će zbog njene blage naravi i smirenosti živjeti 100 godina, a izgleda da će se njegova prognoza i ispuniti.
– Najljepše mi je kod moje kuće. Djeca me zovu, svaki dan ali ja im kažem da nema šta da me zovu, da sam dobro. Ne plašim se smrti, znam da to mora da bude. Zadovoljna sam, pa kad god bude neka bude – ističe.
Superbaki iz Banjana nije ništa teško, pa pored toga što kosi, čisti, hekla, plete, kuva, ona može i bez problema da potrči!, piše Žena Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu