Njeni prošlogodišnji rezultati jesu bolji nego u godini prije, ali neznatno bolji.
Moglo bi se reći da je privreda banjalučke regije stagnirala prošle godine, dok su neke djelatnosti imale značajan pad kao i ukupna industrijska proizvodnja Srpske.
I sa takvim, lošim, rezultatima ušli smo u ovu godinu u kojoj je od početka drugog kvartala pandemija korona virusa.
Područna Privredna komora Banjaluka zastupa 18 opština i tri grada Banjaluka, Prijedor i Gradiška, u kojima je zaposleno oko 53 odsto radnika ili oko 142.000.
Više od polovine privrednih subjekata registrovano je upravo na području koje pokriva ova Komora, odnosno više od 5.600 preduzeća.
Predsjednik ove Komore Goran Račić za Srpskainfo kaže da su privredna društva prošle godine ostvarila oko 60 odsto ukupne dobiti ili oko 1,1 milijardi KM.
– Ono što prati poslovanje naše ekonomije duži niz godina je visoka zaduženost. Tekuće obaveze su visoke, kao i dugoročne obavaze. Zato je likvidnost privrede loša – objašnjava Račić.
Ukupno oko 75 odsto kompanija, kako kaže, imaju prihode manje od jednog miliona konvertibilnih maraka. To su su mala i mikro preduzeća.
– Što se tiče velikih kompanija, samo jedno preduzeće ostvaruje prihod veći od pola miliona maraka, a 30 kompanija ostvaruju prihode veće od 100 miliona KM, dok je 15 onih sa prihodima od 50 do 100 miliona KM. Dakle, najveći broj kompanija ostvaruje promet manji od miliona – kaže Račić.
Od ukupnog broja kompanija, njih 1.200 uopšte ne ostvaruju prihode i one miruju.
–To su firme na čekanju iz raznig razloga. Neke nemaju sredstva, neke programa, zaposlenih… – ističe Račić.
Na pitanje zašto je privreda Banjaluke stagnirala, Račić navodi da se najveći grad Republike Srpske sve više pozicionira kao administrativni, finansijski, univerzitetski i kulturni centar, a sve manje ima obrise privrede.
– Mislim da to Banjaluci nedostaje i da će se u narednom periodu Banjaluka morati uhvatiti u koštac da, pored svih epiteta, ima i privredni segment i na tome bi Banjaluka trebalo da se razvija – ocjenjuje Račić.
On prepoznaje namjere Gradske uprava da Banjaluka postane privredni centar u smislu pomoći investitorima kroz tehnološke parkove i industrijske zone. Grad Banjaluka u regiji čini oko 60 odsto ekonomije.
Račić smatra da će ova godina sigurno biti izuzetno teška za privredu, a da će poslodavcima najvažniji izazov biti kako zadržati zaposlenost u uslovima panedmije novog virusa korona.
-Mi smo i prošle godine imali loše trendove i u ovu godinu smo ušli sa značajnim padom industrijske proizvodnje. Onda smo sa tako niskom osnovom ušli u godinu u kojoj je proglašena pandemija koja dodatno usložnjava situaciju. U ovom momentu je gotova sva ekonomija pogođena, pa sada možemo razmišljati da li će pad BDP da bude do pet odsto, kao što su bile prognoze ili manji – ističe on.
Još gore je to što se, kako navodi, ne nazire kraj pandemiji.
– Ovo što se dešava nije sistemski problem ekonomije, već problem koji je izazvan zbog straha, ograničenog kretanja – dodaje Račić.
Milenko Krajišnik, dekan Ekonomskog fakulteta Banjaluka, ocjenjuje da je za jedan region, pa tako i banjalučku regiju, bolje da istovremeno razvija nekoliko privrednih grana.
– Ako se zasniva samo na jednoj ili dvije privredne grane, onda je veoma visok rizik u ekonomskim ciklusima, odnosno krizama. Primjera radi, Hrvatska i Crna Gora koje se puno oslanjaju na turizam, ove godine će imati mnogo veći pad BDP nego druge zemlje koje imaju razuđenu privredu – objašnjava Krajišnik.
Ako Kotor Varoš, Gradiška i Laktaši mogu da pokriju prerađivačku idnustriju banjalučke regije, onda to, kako smatra, nije problem za Banjaluku.
Banjaluka vuče ekonomiju Srpske
Grad Banjaluka kao najveći grad ima i najveću ekonomiju. Tako su ukupni prihodi 2.890 kompanija prošle godine iznosili 7,4 milijardi KM što je čak 34,2 odsto od ukupnih prihoda privrede Srpske.
Neto dobit privrednih društava Banjaluke bila je 710,7 miliona KM štoje 40,6 odsto od ukupne neto dobiti u RS.
Na području Područne Privredne komore Banjaluka ukupni prihod prošle godine iznosio je 12,7 milijardi KM i veći je za 1,3 odsto u odnosu na godinu pre.
Stopa rasta ukupnog prihoda na području Кomore Banjaluka manja je od stope rasta na nivou Republike.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu