To je danas možda veći problem nego ranije, s obzirom na to da ljudi koji su davno zašli u sedmu i osmu deceniju života vode zemlje koje su na ivici da započnu novi svjetski rat, piše Blic.
Prije više od jedne decenije Džo Bajden, tada američki državni sekretar, i ruski predsjednik Vladimir Putin sreli su se u Moskvi.
– Gledam te u oči i mislim da nemaš dušu – Bajden je navodno rekao Putinu.
– Mi se razumijemo – odgovorio mu je Putin uz osmjeh.
Njih dvojica sada kad su obojica predsjednici, kao nikada ranije, testiraju svoj odnos i pokušavaju da predvide i nadmudre jedan drugog dok od njih zavise životi miliona ljudi.
Međutim, mnogi se sad pitaju koliko su njih dvojica uopšte podobna da drže tako bitne pozicije.
Putin u oktobru puni 70 godina i iako se trudi da bude fizički u dobroj formi, u poslednje vreme je sve više glasina i tekstova koji navode da njegovo zdravlje nije najbolje, a neki idu i toliko daleko da tvrde da ima neku neizlječivu bolest.
Međutim, Putin, koji je već decenijama na vlasti, izgleda ne namjerava uskoro da sa nje siđe.
Bajden previše star za drugi mandat
Na drugoj strani ringa je čak 10 godina stariji Bajden, veteran diplomata koji je sa 78 godina postao najstarija osoba na čelu Amerike.
“Uspavani Džo”, kako ga je prozvao njegov nešto mlađi protivkandidat na prethodnim izborima Donald Tramp, često je na meti kritika baš zbog svojih godina.
Bajden vrlo dobro zna kako je biti najmlađi momak u prostoriji – položio je zakletvu kao senator sa 30 godina, što je minimalna starosna granica koju dozvoljava američki Ustav.
Međutim, sada je u potpuno drugačijoj situaciji – ako se kandiduje za reizbor 2024. i pobedi, imaće 86 godina na kraju drugog mandata.
Ljudi koji su pisali Ustav usvojili su minimalnu starosnu granicu za predsednika – 35 – ali nisu postavili maksimum, možda ne shvatajući da će stotinama godina kasnije ljudi živeti mnogo duže.
Kako je pokazala nedavna anketa “Njujork tajmsa” i Sijena koledža, 64 odsto demokrata želi drugog predsedničkog kandidata za izbore 2024. Te demokrate navode Bajdenovu starost kao najjači od bilo kog drugog faktora, iako je i njegov radni učinak blizu. Njihova zabrinutost nije iznenađujuća.
Bajden je oduvek bio sklon gafovima, ali sada, kako navodi “Njujork tajms” u jednom članku, gledati njega sada je kao gledati nekog ko hoda po konopcu. Neki od njegovih lapsusa mogu se objasniti mucanjem koje je savladao kao dete, ali ne sve. Čini se da ga osoblje često drži podalje od pogleda; kako su objavili američki mediji, učestvovao je „na manje od polovine konferencija za novinare ili intervjua u odnosu na nedavne prethodnike“.
Bajdenovi gafovi
Predsednik Bajden je u ponedeljak pomešao vekove, rekavši da je 17 ljudi ubijeno iz vatrenog oružja u srednjoj školi Parkland na Floridi, „1918.“, a ne 2018. godine.
„Srednja škola Mardžori Stounmen Daglas u Parklandu, Florida — 1918, 17 mrtvih, 17 povređenih“, rekao je najstariji američki predsednik ikada na travnjaku Bele kuće dok je govorio o zakonu o oružju koji je potpisao prošlog meseca.
Prošlog meseca, Bajden se mučio da pročita „LGBTQI+“ sa telepromptera, govoreći umesto toga: „LGBTQL, I, izvinite me, plus“. U maju se mučio da izgovori AANHPI — izraz za ljude azijskog ili pacifičkog porekla koji uključuje domoroce Havaja.
Izvršni direktor Tesle i Spejs Eksa Ilon Mask je 8. jula ismejao Bajdena u tvitu.
“Onaj ko kontroliše teleprompter je pravi predsednik!“, napisao je, ubrzo nakon što je Bajden izgovorio u toku jednog govora „ponovi rečenicu“ – za šta je Bela kuća negirala da je bilo slučajno čitanje komentara sa telepromptera.
Mask je u tvitu uporedio Bajdena sa likom Rona Burgundija, ne baš bistrog voditelja iz filma.
Najmanje četiri puta, Bajden je Kamalu Haris, svoju potpredsednicu, nazvao „predsednicom Haris“.
Neke od Bajdenovih pogrešnih izjava su značajnije od mogućeg pogrešnog čitanja sa telepromptera.
Otkako je preuzeo dužnost, Bajden je najmanje sedam puta ispričao hronološki nemoguću priču koja uključuje bivšeg konduktera Amtraka da bi naglasio svoju ljubav prema železnici. Takođe, više puta je miješao i nazive država, pa i imena svojih prethodnika.
U septembru prošle godine, predsednik je rekao da se seća da je „provodio vreme u” sinagogi Drvo života u Pitsburgu i „odlazio u nju” nakon ubistva 11 ljudi 2018. godine. Iz sinagoge je rečeno da je nikada nije posetio, a Bela kuća je kasnije rekla da je mislio o telefonskom pozivu rabinu sinagoge 2019. godine.
Takođe u septembru, Bajden je publici u Ajdahu rekao da je njegova „ponuda za prvi posao“ došla od lokalnog preduzeća za drvo i proizvode od drveta “Boise Cascade”. Kompanija je rekla da za to nikad nisu pre čuli.
U januaru je Bajden rekao studentima istorije crnaca na koledžu u Atlanti da je uhapšen tokom protesta za građanska prava — za šta takođe nema dokaza.
Ono što takođe nije moglo da prođe nezapaženo jeste i Bajdenova nesigurnost na nogama, često saplitanje i nedavni pad sa bicikla.
Dokle Putin planira da vlada?
Iako je deset godina mlađi od Bajdena, ne može se reći ni da je Putin u svojim najboljim godinama. Godine 2024. njemu se završava mandat koji je trebalo da mu bude i poslednji, a sad se govori i o predlogu da mu se titula promijeni u vladara.
Međutim, Putin je sebi obezbedio mogućnost da se ponovo kandiduje i eventualno vlada i naredna dva mandata, dakle do 2036. godine, nakon što je uveo ustavne reforme koje mu to i dozvoljavaju. Prva mogućnost mu je dakle da vlada do duboke starosti ili doživotno.
Druga mogućnost je da vlada do kraja mandata, da izabere naslednika i da „vlada iz senke“ ako poželi. Ukoliko odluči da se penzioniše, Putin je sebi obezbedio i imunitet od eventualnog krivičnog gonjenja.
Naime, krajem 2020. godine je usvojen zakon prema kojima se bivšim predsednicima odobrava doživotno mesto u savetu ili senatu federacije, što je pozicija koja obezbeđuje imunitet od krivičnog gonjenja po napuštanju predsedništva.
Međutim, mnogi su spekulisali i o mogućnosti da se Putin povuče sa mesta predsednika već ove godine, navodno zbog zdravstvenih problema.
Da li je Putin zdrav?
Glasine o tome da je Putin bolestan su se toliko raširile, da je čak morao da reaguje i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.
– Znate, predsednik Putin se svakodnevno pojavljuje u javnosti. Možete ga videti na ekranima, čitati njegove govore, slušati njegove govore. Mislim da normalni ljudi ne mogu da razaznaju bilo kakvu vrstu simptoma bolesti kod ovog čoveka – rekao je Lavrov.
Zdrav ili ne, mediji su mesecima spekulisali o stanju ruskog lidera, tumačeći sve, od izgleda njegovog nateklog lica kao znaka upotrebe steroida, do nagoveštaja da ruski lider ima Parkinsonovu bolest i rak. Video snimci na kojima se vidi kako se Putin čvrsto drži rukama za sto i da je izgledalo kao da mu je bilo neprijatno tokom nedavnog sastanka, zatim tikovi rukama i navodno šepanje tokom ruske parade povodom Dana pobede, samo su dodali ulje na vatru, navodi Politiko.
Doktori su do sada tvrdili da ništa od ovoga nije dovoljno snažan dokaz da bi ukazivao na to da je Putin bolestan, a samo dijagnoza iz blizine može da potvrdi glasine. Eksperti iz obaveštajnih službi su se u velikoj meri složili sa tim.
Putinovi brojni sastanci na visokom nivou za njegovim gigantskim stolom dugim 6 metara podstakli su brojne internet mimove, ali su takođe postali simbol njegovog preopreznog pristupa bolesti kovid-19.
U novembru 2020. godine, Putin se obraćao svom ministru finansija na virtuelnom sastanku o pandemiji korona virusa kada je dobio napad kašlja.
– Izvinite – rekao je, dok je pokušavao da nastavi da govori.
Zatim, u septembru 2021, kada su desetine ljudi u njegovom najužem krugu zaražene kovidom, Putin je bio primoran da se samoizoluje na dve nedelje, što ga je navelo da primeni drakonska pravila za sve one koji su želeli da se sastanu sa njim lično, uključujući obaveznu dvonedeljnu izolaciju.
To izbegavanje da se približava sagovornicima pokrenulo je spekulacije da bi Putin mogao da bude u veoma ranjivoj grupi, ili da bi zaista mogao da se boji da će neko okrenuti sopstvene trikove protiv njega i izložiti ga smrtonosnom toksinu.
Ruska istraživačka agencija “Proekt” je 1. aprila pronašla dokaze da Putin zaista pati od hroničnih bolova u leđima. Takođe je otkriveno da je onkolog posetio Putina 35 puta za četiri godine, provodeći 166 dana u rezidenciji sa njim — i da su ga posećivali i drugi lekari specijalisti koji često pomažu u dijagnostikovanju bolesti štitne žlezde, uključujući rak.
Američki filmski režiser Oliver Stoun, koji je intervjuisao Putina nekoliko puta, rekao je voditelju podkasta Leksu Fridmanu da se Putin borio sa rakom, ali da misli da ga je pobedio.
Bivši britanski špijun koji je mnogo godina radio u Rusiji, Kristofer Stil, rekao je da je Putin “ozbiljno bolestan” i tvrdi da je njegova bolest “element” u invaziji Rusije na Ukrajinu.
Mnogi su preispitivali i Putinovo psihičko zdravlje, naročito zbog odluke da pokrene rat u Ukrajini, koji on sam ne naziva ratom već “specijalnom operacijom”.
Nuklearno oružje i ratovi
Ono što sad mnoge muči je pitanje da li bi toliko stari ljudi uopšte trebalo da budu vrhovni komandanti najvećih svetskih vojski, kao i da imaju pristup onom čuvenom dugmetu za lansiranje nuklearnog oružja.
Od kada su se Džon F. Kenedi i Nikita S. Hruščov sukobili oko Berlina i Kube, američki predsednik i ruski lider nisu bili umešani u ovako dramatičnu situaciju.
Iako dve nuklearne države nisu spremne za direktan rat jedna sa drugom, kao što su bile pre šest decenija, obračun između Bajdena i Putina ipak ima ogromne posledice po svetski poredak koje se mogu osećati godinama koje dolaze.
A ukoliko su tačne pretpostavke o lošem zdravlju dvojice lidera, bilo psihičkom, bilo fizičkom, mnoge stvari bi mogle da pođu naopako. Zamislite samo neku od ovih situacija: predsednik izda nerazumnu naredbu vojsci, napravi lapsus koji bi mogao da napravi haos, izgubi nuklearnu aktovku ili drhtavom rukom slučajno aktivira nuklearno oružje.
Ono što bi takođe moglo da dovede do novih kriza i dramatičnih dešavanja jeste i moguća smrt nekog od njih dvojice baš u vreme kada je svet u velikoj opasnosti od direktnog sukoba dve sile.
Smrt lidera, bez obzira što je možda sasvim prirodna, mogli bi neki čak i da iskoriste za svoje teorije i da okrive neprijateljsku zemlju, pa i iskoriste kao povod za eskalaciju.
Starci okruženi starcima
Međutim, nisu samo Bajden i Putin u pitanju. Njihovi ministri, savetnici i drugi u okruženju su takođe, prema mišljenju mnogih, zreli za penziju.
Kritičari kažu da je na delu u SAD više gerontokratija nego demokratija, piše “Dojče vele”.
Senatori su u proseku stari 63 godine, kongresmeni čak 58. Poređenja radi, nemački Bundestag ima prosek starosti od 47 godina. A medijana američkog stanovništva je na 38 godina.
Predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi ima 82 godine, vođa republikanaca Mič Mekonel ima punih 80 godina. Ministar odbrane SAD Lojd Ostin ima 68 godina.
Nisu mnogo mlađi ni najbliži Putinovi ljudi. Šef bezbednjaka Nikolaj Patrušev ima 71 godinu, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov 72, direktor FSB Aleksandar Bortnikov ima 70, a ministar odbrane Sergej Šojgu 67.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu