Vakcinu su zajednički razvili Nacionalni istraživački institut za epidemiologiju i mikrobiologiju “Gamalej” i rusko Ministarstvo odbrane. Kako je nedavno objasnio direktor Centra “Gamalej” Aleksandar Gincburg, čestice virusa korona u vakcini ne mogu da naštete organizmu. Naime, prilikom pravljenja ruske vakcine korišćene su mrtve čestice napravljene na bazi adenovirusa.
– Čestice koje mogu da reprodukuju sebi slične se označavaju kao žive. Ove čestice u vakcini ne mogu da se razmnožavaju. Upravo zbog toga nema razloga za strah da vakcina može naštetiti zdravlju čovjeka – kazao je Gincburg.
Virusolog Ana Gligić ističe za Blic da je vrlo dobro što su Rusi koristili “umrtvljen” adenovirus. Kako kaže, cijeli svijet ima adenoviruse u populaciji, te bi bilo problematično da su koristili živ adenovirus.
– Oni su uzeli adenovirus koji je nosač i neće izazvati bolest, a na njega su ugradili onaj dio sadašnje korone koji će dati imunitet. Riječ je o samo jednoj karici nukleinske kiseline koja daje imunitet. Ruski naučnici su jako dobri stručnjaci i vakcina je sigurno bezbjedna – smatra dr Gliglić i dodaje da bi se vakcinisala ruskom vakcinom.
Klinička ispitivanja pokrenuta su polovinom juna i svih 38 dobrovoljaca je razvilo imunitet na virus korona, a nuspojava nije bilo. Međutim, pojedini stručnjaci izrazili su sumnju u efikasnost vakcine jer je premali uzorak dobrovoljaca.
– Bitno je da se uzme reprezentativan uzorak i Rusi su to dobro uradili. Kada se testira na hiljadama ljudi, tu su greške neizbježne i 30 odsto je tad sigurno lažno pozitivno ili negativno. Ne sumnjam da su ruski stručnjaci testirali vakcinu i na sebi – ukazuje dr Gligić.
Ruski naučnici istakli su da je vakcina brzo razvijena jer je modifikovana verzija one koja već postoji za borbu protiv drugih bolesti.
– Oni su radili i na vakcini protiv SARS-a i kad je on prestao, oni su to zamrzli. Vjerovatno su imali sve spremno, samo je trebalo da nastave. Za ovakvu genetski modifikovanu vakcinu ne treba 18 mjeseci da se ispita, a za klasičnu atenuiranu živu vakcinu potrebno je i dvije do tri godine da se sve ispita – objašnjava dr Gligić.
Ruski zvaničnici najavili su da će masovna proizvodnja vakcine početi u avgustu, a da će do kraja 2020. proizvesti 200 miliona doza vakcine protiv virusa korona.
– Jedna država kad pravi vakcinu prvo obezbjedi dovoljne količine za svoje stanovništvo, ali obično kad je registruju već imaju pogon za masovnu proizvodnju. Za ovu vakcinu se ne zna koliko će dugo da traje imunitet jer još nije prošlo dovoljno vremena. Međutim, važno da se zaustavi pandemija i da se napravi bilo kakva vakcina koja će dati imunitet. Sigurno je da Rusi ovdje neće stati i vjerovatno će da naprave i klasičnu vakcinu – smatra dr Gligić.
Ne postoji naučnik ili tim u svijetu koji bi pustio vakcinu koja nije bezbjedna i da ne daje zaštitu, ističe za Blic epidemiolog i specijalista za imunizaciju prim. dr Tomislav Radulović.
– Smatram da je sad nemoguće da bilo ko odobri vakcinu koja ne bi bila bezbjedna i imunogena. Osim toga, kada se bilo koja vakcina uvozi u Srbiju, ona prolazi kroz ozbiljnu kontrolu “Torlaka” i naših stručnjaka. Znači, utvrđuju da li je bezbjedna u smislu postvakcinalnih reakcija, da li se dobro podnosi i da li daje imuni odgovor. To je još jedna provera i bez toga nema puštanja u promet vakcina koje se i do sad upotrebljavaju – objašnjava dr Radulović.
To je potvrdio i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.
– Mi pratimo situaciju, ali će kvalitet vakcine morati da potvrde naši stručnjaci. Srećni smo ako je Rusija napravila vakcinu. Što prije dođe vakcina, to je spas za ekonomiju. Primiću bilo koju vakcinu za koju mi srpski stručnjaci budu rekli da je dobra – rekao je Vučić.
Prioritet je bezbednost
Dr Darija Kisić Tepavčević rekla je da u Srbiji postoji precizno utvrđena zakonska procedura o odobravanju korišćenja određene vakcine.
– Proizvodnja vakcina ima jasno definisane faze i postupke, strogo kontrolisane. Prioritet jeste bezbjednost i što veća efektivnost, sa stvaranjem što dužeg postvakcinalnog imuniteta. Mi imamo definisane kirterijume za primjenu, definisano zakonskim aktima. Svaka vakcina prolazi kroz to i kod nas u Agenciji za lekove bez obzira na to što posjeduje sertifikate. Tu nema odstupanja – rekla je dr Kisić Tepavčević.
Ko treba da se vakciniše
Prim. dr Radulović kaže da to zavisi od naše države, od ugovora sa proizvođačem, kao i od spomenute detaljne kontrole u našoj zemlji.
– Takođe, pitanje je kolika je zainteresovanost naših građana. Lično smatram da bi svi stariji od 65 godina, kao i svi hronični pacijenti, uključujući i djecu, trebalo da se vakcinišu – poručuje dr Radulović i dodaje da bi se on prvi vakcinisao tom vakcinom.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu