Ukoliko ne zapamte koje je boje čija kosa, ljudi ih teško raspoznaju, na šta su već navikle, pa uvijek spremno objašnjavaju po čemu se razlikuju.
Odnedavno su veoma popularne na društvenoj mreži Tik Tok, a mnogobrojnim pratiocima za oko su zapali važni detalji – slušni aparati i otežan govor.
Završile su ekonomsku školu, a trenutno rade u industriji ljepote kao preduzetnice.
Jedna drugoj su oslonac i inspiracija, a kroz sve životne izazove prolaze držeći se za ruke.
– Jako je lijep osjećaj imati sestru bliznakinju, mi smo jako povezane i ne možemo jedna bez druge. Kada se razdvojimo, osjećamo se nekako čudno i prazno. Prednost je što obje imamo nekoga ko nas razumije samo pogledom, ko zna šta mislite, a da to i ne izgovorite. Niko te ne razumije kao sestra bliznakinja. Ljudi nas često ne razlikuju, ranije su nas miješali i ponašaju se kao da smo jedna ista osoba – govore sestre.
Osim izgleda, i ponašanje im je vrlo slično, ali priznaju da se ipak po nečemu razlikuju.
– Ljudi nekada kažu da je Sanja emotivnija i stidljivija i da umije da bude nervoznija i da se češće naljuti – govori Tanja za Blic.
“Zašto tako govorite?”
Bliznakinje Projović imaju još jednu sestru, Jelenu, koja je starija dvije godine i glavni je krivac za njihov novi hobi. Na društvenoj mreži Tik-Tok pojavile su se nedavno i vrlo brzo prikupile desetine hiljada pratilaca, a u prilog njihovoj popularnosti govori to da neki snimci imaju po 200.000 pregleda.
– Volimo sve da snimamo, od skečeva do odgovora na pitanja. Iskreno, nismo očekivale da će nas toliko ljudi pratiti I da će im to biti zanimljivo, pogotovo u tako kratkom roku – govore Sanja i Tanja.
Ipak, većini njihovih pratilaca za oko je zapao jedan detalj.
– U početku nismo željele da pričamo o tome, ali sada smo se opustile i otvoreno odgovaramo na pitanja. Rođene smo prevremeno, pa je vrijeme provedeno u inkubatoru uticalo na naš sluh. Imamo oštećenje od 70 procenata i nosimo slušne aparate od treće godine – govore.
Dodaju da je oštećen sluh u velikoj mjeri uticao na njihovo samopouzdanje.
– Mnogo smo brinule da nas ljudi i djeca, dok smo išle u školu, neće prihvatiti i da neće željeti da se druže s nama. Mislile smo da će nas izbjegavati i to je bio dosta težak period. Vremenom je išlo nabolje. U početku nismo mogle da prihvatimo da nosimo aparate, ali sada smo ponosne što javno pričamo o tome, bez straha. Nije bilo konkretnih situacija koje pamtimo, ali se dešavalo da pojedini profesori u srednjoj školi nisu imali razumijevanja za naš problem. To se ponovilo i na društvenim mrežama, primjetile smo da neki ljudi ismijavajz naš govor i postavljaju nepristojna pitanja, ali ne obaziremo se – zaključuju bliznakinje.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu