U igri su bili i drugi slavni glumci: Marlon Brando, Pol Njuman, Piter O’Tul, Marčelo Mastrojani, Žan Pol Belmondo… Tito je godišnje gledao po 160 filmova na kućnim projekcijama pa je, kao filmofil, odlično poznavao glumačku scenu. Izbor je pao na slavnog Velšanina koji je, poput Tita, voleo viski, cigare i ljepotice. I Tito i Daglas su žalili zbog toga što Kirk nije angažovan, a čini se da ni Barton nije bio puno srećniji jer je rolu u tom filmu ocijenio “najgorom u životu”. Relja Bašić će reći kasnije kako se Barton “na setu ponašao neobično”, što će Bata Živojinović prevesti na razumljiv jezik.
Barton se nije trijeznio. Što ste s njim snimili do podne, snimili ste. Kad je Tito na premijeri vidio Bartona, bio je zapanjen: “Majku vam božju, pa ja u ratu nikad nisam bio pijan.”
Josip Broz Tito i Kirk Daglas bili su prijatelji od 1964. godine. Upoznali su se na glumčevu želju. Daglas je u novembru te godine držao predavanje studentima Filmske akademije u Beogradu. Bilo ih je desetak.
– Kad su studenti otišli, ljutito sam se okrenuo mom domaćinu i rekao: Nisam došao ovamo da šačici probranih studenata pričam o filmovima. Ja obično ljudima savjetujem da se ne bave ovom profesijom. Želio bih da održim predavanje većoj publici – rekao sam.
– E, to ne može – odgovorio je moj domaćin – Ovo je komunistička zemlja. Ne možete organizovati velike skupove.
– U to nisam mogao da vjerujem – napisao je Daglas u svojim memoarima.
Dodao je da je sljedećeg jutra nazvao beogradski Univerzitet, a uveče je organizovan njegov razgovor sa hiljadu studenata.
– Bilo je divno. Oni su znali sve o američkom filmu i voljeli su ga. Dopalo im se što je jedan američki glumac među njima, što mogu sa mnom da razgovaraju. Sljedećeg dana, tokom ručka u američkoj ambasadi, pitao sam da li bi se moja žena i ja mogli sresti s predsjednikom Titom. Umješao se ambasador Velike Britanije, koji je prisustvovao ručku. “Dragi moj, ja čekam već šest nedelja da me predsednik Tito primi samo na deset minuta, da mu predam akreditive, ali badava”, rekao je pa dodao: “Nije lako susresti se s predsednikom Titom”. Izvinio sam se, izašao i okrenuo broj kabineta predsednika Tita” – napisao je Daglas.
Sledećeg dana Tito je po Daglasa i njegovu ženu En poslao privatni avion, koji ih je prevezao do vile u Ljubljani.
– Proveli smo s njim puna tri sata, pili smo vino i pričali. Tito je bio veliki ljubitelj filmova, naročito vesterna. Gledao je sve vesterne u kojima sam ja glumio, a najviše mu se dopao “Obračun kod OK Korala”. Svi listovi objavili su fotografije nas dvojice zajedno. Kad sam se vratio u američku ambasadu u Beogradu, opet sam sreo britanskog ambasadora. “Dragi moj, ne razumijem, vi ste proveli tri sata s predsednikom Titom, a ja ne mogu ni deset minuta. Recite mi, molim vas, kako vam je to pošlo za rukom?”, žalio se ambasador. “Gospodine ambasadore, koliko ste filmova Vi snimili” – upitao sam ga.
Između Daglasa i Broza postojala je snažna međusobna simpatija. Na internet stranici Daglasovog filantropskog udruženja, Josip Broz Tito je jedini državnik koji se spominje, uz Džimija Kartera i Boba Kenedija.
Kirk Daglas je bio “doživotni demokrata”, u američkom kontekstu kotirao se kao lijevi liberal.
Između ostalog, glumio je Spartaka, rimskog roba koji diže ustanak protiv Marka Licinija Krasa, u čemu je bivši proleter, bravar i pobunjenik protiv kapitalizma Josip Broz zasigurno mogao vidjeti i samog sebe. Spartak je bio jedan od popularnijih likova u komunističkoj mitologiji, pa su po njemu ime dobila mnoga sportska društva u socijalističkim državama, od Subotice do Moskve. Upravo je “Spartak”, film snimljen 1960. godine, doprinio gašenju holivudskog indeksa zabranjenih autora i filmova, na kojem su se našli mnogi ljevičari. U Holivudu su takvi brojni – Marlon Brando, Pol Njuman, Džejn Fonda, Voren Biti, Barbra Strejsend, Džorž Kluni navode se odmah uz imena Čarlija Čaplina i Kirk Daglasa.
U intervjuu za Varajeti 2012. godine, Daglas je rekao da je napravio “Spartaka” u političkoj klimi “sličnoj onoj koju sad imamo. Previše je republikanaca, previše demokrata, a nema dovoljno Amerikanaca”.
Daglas je cijelog života bio i filantrop, pomagao je humanitarna udruženja, donirao siromašnima. Tito mu je ostao u neizbrisivoj uspomeni. Na susretu u Sloveniji slikali su se ispod prepariranog medveda.
– Do sada sam sreo mnogo istaknutih ljudi, predsjednika i rukovodilaca, ali Tito je nešto posebno. Dugo smo govorili o filmu i – znate li o čemu još? O lovu. Predsjednik Tito ima divne lovačke trofeje. Zavidim mu na njima – rekao je Daglas.
(24sata)
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu