Situacija se dodatno zakomplikovala od kada su školarci na raspustu, pa roditelji za razliku od prethodnih godina izbjegavaju da ih šalju kod bake i djeda koji spadaju u rizičnu kategoriju stanovništva zbog korone, tako da bebisiterke imaju pune ruke posla.
To su potvrdili i u beogradskom Bebi servisu koji od početka epidemije radi punim kapacitetom jer najveći broj njihovih korisnika ima radnu obavezu i neophodna im je usluga čuvanja djece i u novonastaloj situaciji.
Možemo reći da je bilo više poziva roditelja. Interesovali su se za proceduru, cjenovnik usluga i način funkcionisanja Bebi servisa. S obzirom na to da su jedno vrijeme predškolske ustanove bile zatvorene, a roditelji su imali radnu obavezu, bilo je potrebno zbrinuti djecu i tokom tog perioda – objašnjava za Blic direktorka Bebi servisa Jelena Dubljević.
Kada je riječ o cijeni usluge Bebi servisa, mjesečno za čuvanje jednog djeteta na četiri sata, ona je 27.435,78 dinara (oko 458 KM), dok je za osam sati 41.685,85 dinara (696 KM).
Budući da je Bebi servis jedini te vrste u Srbiji (osnovao ga je Grad Beograd), roditelji u drugim gradovima prilično muče muku sa pronalaskom bebisiterki i to obično rade po preporuci ili putem oglasa.
Novosađanka Agneš T. kaže da trenutno ne može da nađe bebisiterku zbog specifičnog radnog vremena nje i supruga, tako da im djecu čuva prijateljičina kćerka tinejdžerka kojoj dobro dođe džeparac tokom školskog raspusta.
– Budući da radimo sa strancima, naše radno vrijeme je od 11 do 19 časova zbog vremenske razlike, i prije epidemije smo imali jednu divnu ženicu koja nam je čuvala djecu. Ona je baka i to joj je bio dodatni prihod na malu penziju. Nama se obim posla prepolovio i samo je muž radio, a ja sam bila sa djecom. Sada kada se situacija malo stabilizovala, zvali smo ponovo tu baku, ali se ispostavilo da ona sada čuva svoje unuke jer se njeni plaše da ih pošalju u vrtić. Pokušali smo preko oglasa da nađemo neku bebisiterku, međutim, shvatili smo da bismo bezmalo sve što ja zaradim dali njoj jer su cijene zaista visoke, pogotovo zbog našeg specifičnog radnog vremena. Zato smo odlučili da ja čuvam djecu i to je bilo tako sve dok nam prijateljica koja je znala za naš problem nije ponudila da nam njena kćerka čuva djecu. Mi je poznajemo, djeca je poznaju i oberučke smo prihvatili tu ponudu. Dajemo joj 350 evra i svi smo zadovoljni, ali ne znam šta će biti na jesen kada njoj počne škola – priča nam zabrinuta Novosađanka.
Zrenjaninka Sandra Z. već 10 godina čuva djecu i kaže da je do sada radila u šest porodica, a sebe smatra vrlo kvalifikovanom za taj posao bez obzira na to što je ekonomski tehničar.
– Imam četvoro djece i sve sam izvela na put. Svi sada imaju svoje porodice, a ja sam izgubila posao i drugi nisam mogla da nađem, pa sam po nagovoru prijateljice prvo čuvala njihovu djecu dok nisu stasala za školu. Oni su me preporučili drugima, pa sam čak i u Novom Sadu završila. Putovala sam svaki dan i nije mi bilo teško. Pored svojih četvoro, praktično sam odgajila još desetoro. Više ne prihvatam povremene poslove i osam sati čuvanja jednog djeteta mjesečno naplaćujem 400 evra, a dvoje 500 evra, uz naravno putne troškove. Nije jeftino, ali roditelji barem znaju da su im djeca u sigurnim rukama pa će prije angažovati mene nego neku djevojčicu koja je recimo tek završila pedagošku akademiju – tvrdi sagovornica uz, kako kaže, sve dužno poštovanje prema mlađim koleginicama.
Neki roditelji odlučuju se i za usluge privatnih agencija koje nude usluge čuvanja djece, a kao glavni adut navode garanciju da im je kadar kvalifikovan i da su prošli specijalnu obuku.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu