Društvo

"Virusi stalno mutiraju" Naučnici upozoravaju da će korona postati JOŠ SMRTONOSNIJA ako se ne vakciniše dovoljno ljudi

Svi smo upoznati sa posljedicama koje je britanski soj korona virusa napravio u Srbiji te za tačno dva meseca postao dominatan oblik. Ipak, ono što je pozitivno jeste da postojeća vakcina štiti i od ovog soja.

"Virusi stalno mutiraju" Naučnici upozoravaju da će korona postati JOŠ SMRTONOSNIJA ako se ne vakciniše dovoljno ljudi
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Međutim, noćna mora svih ljekar jeste pojava soja koji će biti otporan na postojeću vakcinu, prenosi Blic.

Virusi mutiraju i to nije nova vijest. Tako i izmjene u RNK virusa korona su bile očekivane. Tokom razmnožavanja virusa dolazi do malih izmena na sljedećim generacijam virusa. Te izmjene ne moraju da budu od velike važnosti, ali mogu mutirati tako da postanu značajne za opstanak i prilagodljivost virusa. Tada, takve izmene stvaraju virus koji je jači i izdržljiviji nego prethodni oblik, ali i opasniji po ljudski organizam.

Najgori scenario bi bio kada se vakcinacija ne bi sprovela dovoljno brzo ruku pod ruku sa nepoštovanjem mjera. U tom slučaju dozvoljavamo koroni da “skače” sa čovjeka na čovjeka, a onda i potencijalno i da mutira u novi soj koji je prilagodljiviji novonastalim uslovima. Evolucijski, virus to i sada radi, mutira jer pokušava da opstane. Međutim, u ovom slučaju, korona bi se toliko izmijenila da postojeća vakcina ne bi djelovala.

U tom slučaju bismo imalo potpuno novi ciklus pandemije dok ne stigne modifikovana ili potpuno nova vakcina, što je najgora noćna mora svih naučnika i ljekara, a sada se već spekuliše o ovome u SAD.

SAD: Nikad nećemo dostići kolektivni imunitet

Sada je više od polovine odraslih u SAD vakcinisano najmanje jednom dozom. No, dok dnevne stope vakcinisanja padaju, među naučnicima i stručnjacima za javno zdravstvo postoji široko prihvaćen konsenzus da prag kolektivnog imuniteta nije dostižan – barem ne u doglednoj budućnosti, a možda i nikada, navodi “Njujork tajms”, jer smatraju da je potrebno bar 80 odsto imunog stanovništva da bi govorili o pobjedi nad kovidom.

Naučnici zaključuju da će virus, umesto dugo obećavanog potpunog nestanka, postati pretnja kojom se može upravljati, ali koja će nastaviti da kruži Sjedinjenim Državama još godinama, i dalje uzrokujući hospitalizacije i smrtne slučajeve, ali u mnogo manjim brojevima.

S vremenom, ako se ne zaštiti dovoljno ljudi, mogu se razviti vrlo zarazne varijante koje mogu probiti zaštitu od vakcina, ljude smjestiti u bolnicu i dovesti ih u opasnost od smrti.

– To je scenario iz noćne more – rekao je Džefri Šaman, epidemiolog sa Univerziteta Kolumbija.

Koliko su česte i koliko su ozbiljne te “probojne” infekcije, može da odredi i hoće li Sjedinjene Države uspjeti da zadrže nisku stopu hospitalizacija i smrtnih slučajeva ili će se zemlja svakih nekoliko godina naći u “ludnici”.

– Mislim da će zdravstveni radnici uočavati nove varijante i zapitati se: ‘Šta rade? Za šta su sposobne?’ Možda se šira javnost neće zbog toga više brinuti, ali mi, medicinari, ćemo morati – zaključio je dr Šaman.

Da li ovako mračni scenariji važe i za Srbiju?

Virusolog i član Kriznog štaba, prof. dr Tanja Jovanović kaže za “Blic” da za tako nešto postoji šansa.

– Virusi stalno mutiraju pa prema tome, ako ima još ljudi koji nisu stekli otpornost prema virusu, postoji šansa da virus nastavi da cirkuliše u populaciji, a onda da nastavi da mutira i dalje. Da li će to dovesti do pojave nekog virulentnijeg soja virusa ili ne – to ne mogu da kažem. To su samo teorijske spekulacije – rekla je Jovanović u razgovoru za “Blic”.

Takođe, Jovanović napominje da je ovakav scenario možda i najveća opomena zašto treba što prije da se vakcinišemo.

– Zbog toga je vrlo važno da se masovna imunizacija završi, da steknemo kolektivni imuitet i da na taj način ne dopustimo virusu da nađe svoje nove žrtve – kaže Jovanović.

A kada je kolktivni imunitet u pitanju, Jovanović kaže da sa tim nema licitacije i da je brojka jasna koliko imunizovanih treba da bude da bismo konačno pobedili koronu i zaustavili svaki mogući crni scenario.

– Što više imunizovanih to bolje. Sve oko 70 odsto i više time je kolektivni imunitet značajno bolji. Što nas je više imuno to je virusu manja šansa da nađe nekog osjetljivog, i obrnuto – kazala je Jovanović.

Ona dodaje da bi bilo idelano da je brojka i veća i da bismo smatrali da smo bezbjedni.

– 70 odsto je neka granica kolektivnog imuniteta, ali idealno bi bilo i više od toga da imamo. Za male boginje treba da bude više od 95 odsto vakcinisanih da bi se računao kolektivni imunitet s obzirom na to da se taj virus još brže širi nego korona – zaključila je dr Jovanović.

Prihvati notifikacije