U želji da sebi i svojim porodicama obezbjede bolju budućnost, neki od njih već godinama rade na kruzerima. Međutim, sada zbog korona virusa ne mogu da se vrate svojim bližima i domovima, pa traže pomoć od države.
Rad na kruzeru umije da bude uzbudljiv ali i naporan, kako ga je opisao jedan državljanin Srbije.
Kako je rekao, takav posao zahtijeva puno odricanja.
Ovo mi je treća godina rada na kruzerima i do sad sam imao uglavnom lijepa iskustva. I dalje pamtim: ispijanje hladnog piva na vrelom Barbadosu, pušenje tompusa na egzotičnoj Kubi, kupanje sa delfinima u Karipskom moru, uživo gledanje NBA utakmice u Majamiju, šoping u Bostonu, posetu farmi krokodila na Floridi, kafu u Kartaheni (Kolumbija), prolazak kroz čuveni Panamski kanal itd… Da biste sve ovo doživjeli potrebno da je govorite dobro engleski, da imate želju za napornim radom, da mijenjate svakodnevni život za zarađivanje novca, da jedete neukusnu i nezdravu hranu,da budete odvojeni od vaših roditelja, dejce , žene, braće i sestara – kaže sagovornik Blica koji je želio da ostane anoniman.
Međutim, ovog marta se sve to promijenilo.
– Bez gostiju smo ostali 18. marta, kad smo iskrcali sve goste, a među njima nije bilo bolesnih. Od tada do danas brod je prazan, na njemu su samo članovi posade. Neki brodovi su i dalje prevozili jer su čekali kraj krstarenja i povratak u matičnu luku da iskrcaju ljude, međutim u međuvremenu su ih zadesili slučajevi korone i brzo se raširilo i niko nije htio da dozvoli iskrcavanje zaraženih ljudi, već samo zdravih, pa su zato ostali sa gostima na brodu – rekao je on.
Kako je rekao, to što nema gostiju, ne znači da članovi posade mogu da se opuste.
– Sada kada nema gostiju i dalje svako radi svoj posao, ali to sada radimo za posadu, a ne za goste, u tome je razlika. Kuvari kuvaju samo za posadu, konobari samo sklanju tanjire za posadu, poliraju pribor i ostalo. Članovi posade zaduženi za održavanje čiste kabine za posadu, a ne za goste. Dok ljudi na održavanju broda rade isto – kaže sagovornik.
Sada oni smiju da pristaju samo u svojoj matičnoj luci.
– Tamo uzimamo hranu, vodu, gorivo i ostalo što nam je potrebno jednom u 10 ili 15 dana i izlazaka nema do daljnjeg. Moram da napomenem da smo poslednji put bili na kopnu sredinom marta, dakle nešto više od 20 dana. Inače trenutno ne plovimo nego smo usidreni na moru sa još oko 10-ak praznih brodova oko nas – kaže on.
Prema njegovim riječima, do dana današnjeg na njihovom brodu nije bilo pojave virusa i nadaju se da će tako i ostati. Ipak, i oni moraju da poštuju pravila socijalnog distanciranja i da sprovode i druge mjere opreza.
– Držimo rastojanje od dva metra između dvoje ljudi. Kad imamo obroke sjedi samo jedna osoba za svakim stolom i nema približavanja. Svako od nas je dobio zasebnu kabinu i one se ne dele, u liftu mogu da se voze samo po dvije osobe – rekao je on.
On se, kao i drugi nada da će uskoro moći da se vrati kući sa broda na kojem trenutno ima oko 730 članova posade.
– Na brod sam došao u oktobru, ovog mjeseca je trebalo da se vratim svojoj ženi i bebi. A sad je sve neizvjesno – rekao je on.
Prema njegovim riječima, mnogi od članova posade su uspjeli da se vrate kućama, pojedini zbog toga što njihove države nisu zatvorile aerodrome i granice, dok su za neke organizovani letovi.
– Posljednji odlazak prije sedam dana je vjerovali ili ne bio za Nikaragvu , Južnu Afrika i Indiju, oni su otišli regularnim letovima jer im države nisu blokirane. Pričaju da će organizovano brodom da odvezu Filipince i Indonežane za Manilu i Džakartu – kaže on.
On moli vladu za pomoć.
– Ko će nas da vrati kući? Pošto znamo da u ovom trenutku na različitim kompanijama ima više stotina Srba zarobljeno na kruzerima. Među njima su ljudi kojima su istekli ugovori (i dalje su na brodu) a nekima ističu pasoši, vize, zdravstveno osiguranje – zaključuje sagovornik.
Kruzer kompanijama su radnici sada trošak i spremne su da plate da se vrate kućama
Stiglo je još sličnih apela ljudi koji rade na kruzerima.
Neki od njih kažu da su mnoge kompanije koje drža kruzere spremne i da novčano pomognu da se njihovi radnici vrate kućama.
– Poslodavci ubrzano šalju radnike drugih nacionalnosti kućama, ali pošto je Srbija kompletno zatvorena, mi smo zaglavljeni ovde bez ikakvih informacija o barem približnom datumu odlaska i bez mogućnosti da na bilo koji način idemo našim kućama – rekao je jedan državljanin Srbije.
Prema njegovim riječima, u Fort Loderdejlu su usidreni mnogu kruzeri na kojima ima Srba, pa bi na aerodrom u obližnjem Majamiju možda mogla vlada da pošalje avione.
– Konkretno pitanje je da li Vlada Srbije može u dogledno vrijeme da organizuje neke čarter letove u saradnji sa Er Srbijom, ili bilo kojim avioprevoznikom i kruzer kompanijama (najveće su RCL, NCL I CCL). Kruzer kompanije su vrlo zainteresovane da pošalju zaposlene kućama (jer smo im u uslovima bez putnika samo nepotreban balast i trošak) i kao naši poslodavci su vrlo radi da snose troškove našeg transporta kućama? – pita se on.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu