U Beču, sada već davnog 22. februara 1949, rođen je kao Andreas Nikolaus Lauda.
Roditelji su mu bili Erns-Pater i Elizabet Lauda, koji su imali još jednog sina, Florijana, a važili su za jednu od najuspješnijih austrijskih porodica. Očev otac, Hans Lauda, napravio je pravo industrijsko carstvo baveći se proizvodnjom papira.
Za Nikija se govorilo da je “briljantan, ali lijen student”, a roditelji su očekivali da će nastaviti da se bavi porodičnim biznisom. Ali, kola su vrlo rano postala njegova strast. Još kao školarac vozio je ujakov BMV po fabričkom krugu. Sa 14 godina je već umio da “rastavi” “folksvagen” na sastavne dijelove. Sa 18 godina je prekinuo školovanje, pozajmio novac i kupio “mini kuper” da bi se oprobao u planinskim trkama.
Godinu dana kasnije pozajmio je još više i kupio “porše 911”.
Od 1969. je počeo da se konstantno nadmeće, istina na trkama manje važnosti, ali je tu počeo da se navikava na pobjede. Imao ih je osam u prvoj sezoni.
U narednih nekoliko godina je povukao dio novca planiranog za polisu životnog osiguranja, a onda bez dozvole starijih uložio i te pare, kao i porodično ime kako bi dobio još bolja kola i učestvovao na prestižnijim trkama. Tamo je privukao pažnju čuvenog, tada već starog ali i dalje visprenog Enca Ferarija, koji ga je 1973. pozvao da se priključi F1 ekipi italijanskog giganta, piše Blic.
Ostalo je istorija.
Ostaće upamćen i po tome što je čitav minut bio u bolidu koji je gorio na stazi, a uprkos teškim opekotinama za samo 40 dana ponovo se takmičio.
Takođe će ostati upamćen po tri titule, i to pod imenom Niki. Iako se, zapravo, uopšte nije zvao tako.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu