Najbolji srpski teniser Novak Đoković otkrio je prije nešto manje od četiri godine britanskom novinaru Džeju Šetiju kako je proživeo jedan od najmučnijih perioda u našoj istoriji bombardovanje, a ovo su trenuci kada je vredno podsetiti se jake poruke koju je prvi reket sveta uputio svetskoj javnosti u tim momentima.
– Od 1991-1992. pa sve do 2000. trajao je embargo. Borili smo se za hleb i mleko i ostale najneophodnije stvari za preživljavanje. Onda je, 1999. godine, Srbija bila bombardovana dva i po mjeseca bez prestanka, svake noći i svakog dana. Moja porodica i ja smo se za to vrijeme budili tokom noći zbog sirena, aviona koju su nas prelijetali. Bilo je poražavajuće i zastrašujuće. Najgora stvar koju sam ikada video – prilično emotivno je počeo Đoković, koji je potom nastavio da opisuje užase koje je vidio.
– Bilo je užasno vidjeti avione koji vam iznad glave bombarduju bolnice i sve ostalo. Mnogi nevini ljudi su umrli, a zahvalan sam što ja nisam izgubio nikog bliskog, iako znam ljude koji su izgubili bližnje i to je ožiljak koji ću nositi do kraja života. Sjećanja (na bombardovanje) će ostati sa mnom do kraja života – rekao je prvi teniser svijeta.
Zbog godina u kojima se nalazio, a u tom trenutku ih je imao samo 12, prirodno, naš as je želeo da se osveti onima koji su bombardovali njegovu domovinu.
– Na početku sam osjetio ono što je i većina našeg naroda – želio sam osvetu. Ko su oni da bombarduju nevine ljude? Šta se dešava? Imao sam 12 godina i sećam se da sam se na dan rođendana krio u skloništima i da su nam rekli da ćemo se, posle nedelju, dve skrivanja, vratiti normalnom životu i to je bilo to. Da nas neće zanimati šta će se desiti jer – ako nas pogode, šta mi tu možemo? Tako da, sjećam se da sam 12. rođendan proveo sa prijateljima igrajući tenis. Tada nismo išli u školu, tako da je to bilo super! Pjevali su mi rođendansku pesmu, a ja se jasno sećam slike aviona koji svugde ispuštaju bombe. Bilo je užasavajuće, ali sam se u isto vreme osećao kao da odrastam i u tome su mi dosta pomogli roditelji – nastavio je Nole.
Ipak, i u tom negativnom iskustvu osvajač 20 grend slem titula je izvukao neku pozitivnu stvar.
– Sa neke svetlije strane, to (bombradovanje) me je nateralo da budem dosta zahvalan u životu. To iskustvo me je oblikovalo i kao osobu i kao tenisera. Dobio sam dodatnu ‘glad’ za radom i treniranjem. Htio sam da pokažem svetu šta može da uradi dečak iz ratom razorene zemlje, da može da bude najbolji u sportu koji je globalan. Sve što se desilo, desilo se s razlogom, a ja ne žalim ni za čim. To je moja karma i nešto kroz šta sam morao da prođem. Ne samo ja sa porodicom, nego svi mi kao nacija. Srpski narod je kroz istoriju prošao kroz mnogo ratova i nemaštine, tako da je lepo videti jedinstvo kod naših ljudi – poručuje srpski as.
Đoković je takođe podijelio sa Šetijem i o čemu je razgovarao sa ženom Jelenom i bratom.
– Pričao sam sa njima dvoma o tome šta je na nas ostavilo najveći utisak iz tog iskustva. Za mene je to bilo hiljade ljudi koji su se okupili na najbitnijim mostovima našeg grada kako bi ga zaštitili, noseći majice sa metama na njima i obojenim glavama, pevajući pesme i uživajući. Oni su na taj način pokazali da onima koji su bacali bombe da su oni meta i da štite most i grad. Time su pokazali da ako žele da ga sruše, moraju prvi da prođu preko nas. Mislim da je ta moć jedinstva, upornosti i snage bila predivna – zaključio je najbolji srpski teniser u istoriji.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu