Bila je emotivna, srce je lupalo sto na sat. Ovo je bio njen trenutak slavlja. Za ovo se borila od trenutka kada je počela kao djevojčica u Aranđelovcu da trenira karate.
Bilo joj je potrebno nekoliko sekundi da se “sabere”.
– Osjećaj je kao kada se napiješ! Ne znaš gdje si! Šalim se! Mnogo sam uzbuđena i srećna jer sam prošla jedan jako težak i jako lijep period u proteklih pet godina i drago mi je što je to izašlo na vidjelo onda kada je trebalo. Dala sam sve od sebe i posljednji atom snage, pa mi je drago što sam osvojila medalji.
Baš kao vaterpolisti 2016. i Jovana Preković je osvojila sve! U rukama drži titule evropske, svjetske i olimpijske šampionke!
– Lijepo zvuči. Karate treniram od pete godine i stvarno ovo radim iz ljubavi. I ništa drugo kod mene ne bi funkcionisalo. Sebi sam pričala: “Ti ovo voliš! Ti si šampion!” To me je vodilo sve ovo vrijeme, tako da, lijepo zvuči, olimpijski, evropski i svjetski šampion.
Kaže da joj finale nije bilo toliko teško koliko…
– Eliminacije odnosno borbe u grupi. To je zato što sam osjetila jak pritisak. Niko mi ga nije nametnuo, već ja sama sebi. Baš sam željela da uđem u borbu za medalju. Bila sam baš svoja u polufinalu i finalu.
Pritisak jeste bio veliki, ali šampioni se poznaju i po tome što uspiju da ga pobijede.
– Nisam osećala pritisak pred mečeve, ali jesam pred dolazak u Japan. Prošla sam težak period, borila sam se sa samom sobom. Ništa mi nije išlo na treningu, ali ni u jednom trenutku nisam gubila nadu. Znala sam da će biti kao što sam zamišljala… Kroz grupe koje sam radila imala sam blagi pritisak, ali sve je to normalno i takmičarski. Ništa nepotrebno.
U finalu je Jovana pobijedila sudijskom odlukom. Nije mogla da vjeruje, pa se nekoliko puta okretala da vidi šta se dogodilo.
– Nikada ne radim tako, ne čeka, da mi sudije daju pobjedu, ali ova situacija je bila jednostavno takva, dala sam sve od sebe, ali nisam uspjela da napravim poen, ali u trenutku sam se začudila. U stvari, ja sam očekivala pobjedu, ali sam morala da se okrenem da pogledam šta se dogodilo.
Njen trener Roksanda Atanasov je Jovanina druga mama. Veoma su vezane. Jovana “cijeli život” trenira sa Roksandom. Imaju specifičnu vezu. Zato smo i pitali Prekovićevu šta joj je Roksanda kazala pred finalnu borbu.
– Ništa posebno. Mi smo pričale prije mjesec dana ono što treba da se priča. Mi kada dođemo ovde jedna drugu pogledamo i to je dovoljno. Nema suvišnih komentara. Ona mi je svojom energijom dala vjetar u leđa i to mi je pomoglo da osvojim zastavice od sudija jer nisam uspela da poentiram, ali sam dala sve od sebe.
Karatea neće biti na Olimpijskim igrama 2024. u Parizu. Zato je ovaj uspjeh Prekovićeve još veći.
– Uf… Nisam mogla da se smirim prije nego što sam izašla na postolje. Baš sam bila uzbuđena i srećna. I sad bih skakala i pjevala.
Koliko je poslije pobjede bila srećna, toliko je pred borbu izlazila “namrštena”.
– Baš smo Roksandra i ja pričale da se niko ne smije. Ja sam rekla da ne ide baš da se smijem pred borbu. Ne mogu sada, tad sam fokusirana, naoštrena, idem da jedem tamo ljude…
Jovana čeka povratak u Srbiju kako bi kako dolikuje proslavila odličje.
– Proslaviću medalju 11. avgusta. Moj otac je sve organizovao prije nego što smo krenuli, bez obzira na rezultat jer ipak je zamoj sport veliki uspjeh dolazak na Olimpijske igre. Evo ga sad zlato…
Inače, tata je Jovani pred Svjetsko prvenstvo obećao auto i kada je Jovana postala šampionka planete, morao je da ispuni obećanje. Sada, pred put u Tokio ništa nije smio da obeća jer…
– Nije smio – kroz osmijeh je rekla Jovana. – Prije SP je bilo: ako osvojim zlato on će da mi kupi kola i tako je i bilo. A sad nije smio da se kladi, jer je očekivao zlato, pa nije htio da se otvara i dalje.
I za kraj.. Kako pronaći motiv za nastavak kada je osvojila sve…
– Motiva ima, kad sam počela ovu sezonu, rekla sam da idem na svako takmičenje da osvojim zlato. Ostalo je samo još SP, gdje ću pucati na zlato. To je to za ovu godinu. Valjda će biti kako zamišljam. Poslije Igara slijedi mali predah i nastavljam da radim.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu