Igor Kokoškov je danas selektor Srbije, a prije toga je osam godina obavljao ovu funkciju na čelu reprezentacije Gruzije. Podigao je košarku u ovoj zemlji na jedan novi nivo jer su sa njima igrali na tri Evropska prvenstva. Prije devet godina su završili kao poslednjeplasirani u grupi sa Rusijom, Makedonijom, Grčkom, Slovenijom i Finskom, ali je bio uspjeh što su se uopšte našli na ovoj smotri. Na EP 2013. godine Gruzija je upisala trijumf nad Poljskom u prvom kolu (84:69), ali ipak bila ispod crte kada je u pitanju prolazak dalje. Na EP 2015. godine se sistematičan rad Kokoškova isplatio, pa je njegova selekcija tamičenje u grupi “C” završila kao četvrta (iza Grčka, Hrvatske i Slovenije). U osmini finala su dali sve od sebe, ali preko Litvanije nisu mogli iako su dobro namučili kasnijeg vicešampiona Evrope (85:81).
Ovo je sve trenerski pečat Kokoškova, ali ni u jednom trenutku on nije prestao da sanja. Taj san je bio da postane selektor Srbije, o čemu je govorio u intervjuu za B92 2013. godine.
Već tada je srpska košarka javnost priželjkivala da Kokoškov sjedne na klupu “orlova”.
Nisam imao nikakav zvaničan kontakt sa ljudima iz Saveza. Trenutno sam u Klivlendu, vratio sam se pre dvije nedelje posle napornog ljeta i Evropskog prvenstva sa reprezentacijom Gruzije. Pročitao sam u medijima da je gospodin Ivković otišao, što je veliki gubitak, s obzirom na sve što je uradio za našu reprezentaciju – započeo je Kokoškov razgovor septembra 2013. godine.
Kokoškov je tada govorio da bi se rado prihvatio velikog košarkaškog izazova.
– Meni laska sama činjenica da ste me pozvali da razgovaramo o toj temi. Veliki mi je kompliment što sam uopšte u krugu kandidata za taj posao. Mislim da u svjetskim razmerama ne postoji mnogo trenera koji bi odbili da rade u reprezentaciji Srbije, a ja nisam jedan od njih. Srpski sam trener u NBA ligi, Beograđanin sam, Srbin i taj posao za mene bi predstavljao ogroman izazov. To je vrlo delikatan posao, a zadatak je utoliko teži što valja zamijeniti velikog trenera poput Dušana Ivkovića. Nije laskanje ako se kaže da ne može mnogo trenera da odradi posao kao on, na terenu i van njega. Zato je važno da novi trener ima podršku Saveza i igrača, a bilo bi veoma važno i kada bi gospodin Ivković ostao tu u ulozi savetnika ili nečega sličnog.
Tada je 41-godišnji stručnjak radio u Klivlend Kavalirsima uz selektorsku ulogu u Gruziji.
– U Gruziji sam već šest godina – oni su lojalni i kvalitetni ljudi, podigli smo gruzijsku košarku na viši nivo. Moj odnos sa njima je mnogo jači od ugovora – on postoji samo formalno, bazira se na povjerenju i dogovoru. Oni ne bi pravili nikakav problem za moje eventualno dalje angažovanje u nekim drugim timovima. Što se tiče Kavalirsa, ne postoji NBA organizacija koja bi stala na put treneru da ima aktivno i kvalitetno ljeto. Nisam imao problem ni sa Sansima ni sa Pistonsima u vezi sa mojim radom u Gruziji, pa to neće biti ni problem sa Srbijom, koja je košarkaška institucija cenjena u svetu.
Tada relativno nepoznat široj sportskoj javnosti otkrio je i kakva je njegova trenerska filozofija.
– Mislim da je veoma važno za trenera da se prilagodi timu koji ima, naročito u reprezentaciji. Naravno, trener mora da bude dosljedan svom načinu shvatanja košarke, ali fleksibilnost je jedna od najvažnijih osobina dobrog trenera. Inteligencija trenera jeste sposobnost prilagođavanja, mora da prepozna snagu i kvaltet tima, da njih učini vidljivim, a da slabosti što je moguće više sakrije. Npr, vrlo se često manipuliše pojmom “moderna košarka”, ako ste očekivali da ću vam reći da taj stil igre forsiram. Moderna košarka ne znači nužno igru sa mnogo tranzicije, odbranu po celom terenu i slično, moderna košarka znači pobijediti utakmicu – rekao je Kokoškov za B92.
Prije odlaska u SAD, Kokoškov je sedam godina radio u Jugoslaviji – trenirao je juniorske selekcije Partizana i OKK Beograda, a radio je i sa juniorskom reprezentacijom Jugoslavije. Od 2000. do 2003. godine bio je član stručnog štaba Los Anđeles Klipersa, zatim je pet godina proveo u Detroit Pistonsima, još toliko u Finiks Sansima, a od maja ove godine pomoćnik je u Klivlend Kavalirsima. Postao je prvi čovek van SAD koji je u NBA ligi stalno zaposlen kao asistent.
– Sve ove godine gradio sam svoje ime, a bio sam i pravi čovjek na pravom mestu – imao sam sreće da u SAD radim sa vrhunskim trenerima i igračima. U NBA ligi mnogo može da se nauči zbog neverovatnog individualnog kvaliteta igrača, ali i zbog vrhunske organizacije, koja omogućuje treneru da se koncentriše isključivo na posao. Sa druge strane, mnogo toga može da se implementira iz evropske košarke, tako da mi u NBA dosta pomaže to što pratim stanje u Evropi. Sebe vidim kao evropskog trenera koji radi u NBA. Moram da ostanem dosledan košarkaškoj kulturi iz koje potičem, a to što sam drugačiji ovde u SAD pokušavam da pretvorim u svoju prednost.
Kokoškov je smatrao da je previše imati 24 ekipa na jednom prvenstvu Evrope.
– Tek završeno Evropsko prvenstvo bilo je glomazno i izgubilo se na draži i dinamičnosti. Igra se gotovo tri nedjelje, nemoguće je držati nivo i koncentraciju – ne samo ekipa i trenera, nego i medija i navijača. To mora da se koriguje, što verujem da će se i dogoditi – rekao je tada srpski trener.
U tim momentima Srbija nije redovno uzimala medalje, a Kokoško je otkrio i šta je nedostajalo Srbiji.
– Tu magije nema. Sebe vidim kao mladog veterana – u staroj Jugoslaviji postojao je sistem i u klupskom i u reprezentativnom radu. Sada smo u tranziciji, a preko nam je potrebno da se nastavi proizvodnja mladih igrača, tu smo uvek bili avangarda. Stanje u celokupnom društvu je loše i normalno je da se to reflektuje na sport, to nije lako ignorisati i biti iznad toga. Najvažnije je da nastavimo vrijedno da radimo, tu filozofije nema – mi smo košarkaška nacija i uvek smo najviše radili na terenu – završio je Kokoškov.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu