Dijelili su Piksi i Dejo sobu kao cimeri, teren kao majstori, dobro i zlo, u Zvezdi i reprezentaciji.
“Ovo je moj brat”, bile su Piksijeve riječi kada je video Deja.
Okupio je Piksi brojne legende, tu su Svetislav Pešić, Dragan Tarlać, Savo Milošević, Zoran i Goran Đorović, Goran Milojević, Den Tana, Dragiša Binić, Boža Maljković, Ivan Ćurković, Nenad Bjeković, Tomislav Karadžić, Ivica Kralj, Ljubinko Drulović…
Manojlo Vukotić je kao izdavač poslao sledeću poruku Piksiju:
– Donesi medalju iz Katara i pravićemo novo izdanje – rekao je on.
Na bini su se potom našli Miloš Drizić, Savo Milošević i Dejan Savićević, koji je dobio najjači aplauz.
Za njima je krenuo i Piksi, obratio se svima poslije ovacija.
– Sve od onoga što se pričalo sam znao. Predivno se osjećam, drago mi je da vidim ovoliko ljudi i prijatelja. Godinama su me ubjeđivali i ubijedili da se napravi knjiga, strpljenje se isplati. Nadam se da će se ljudima svidjeti knjiga, sve je istina u njoj – rekao je Piksi i dodao:
– Derbiji su posebno dragi. Derbi je bio i ostao nesto najljepše, najuzbudljive. Ostao mi je prvi u neprijatnom sećanju, izgubili smo 2:0, ali tada sam bio više impresioniran atmosferom i svime što se dešava prije, za vrijeme i poslije meča. Ništa mi nije polazilo od noge, bio sam pogubljen. Ali onda sam maštao o pobjedi, revanšu i uspjeli smo. Moramo da čujemo derbi, svi koji volimo fudbal. Derbi predstavlja tradiciju i istoriju, a to je teško. Generacije su stvarale vječnu istoriju, a mi imamo obavezu da poštujemo jedni druge i čuvamo to. Da se prihvati poraz na najnormalniji način – dodao je Piksi.
Savo Milošević nije štedio riječi.
– Ako postoji igrač koji zaslužuje ovo s ovih prostora, onda je to Piksi. Kada sam ja debitovao sa 21 godinom, Piksi i Dejo su bili vođe Zvezde, bili su idoli moji i moje generacije. U reprezentaciji sam bio dočekan fino, osjećao sam se zaštićeno kao mlađi brat, iako smo iz suprotnog tabora (smijeh)… Imao sam sreću da njih dočekam, nije bilo sujete, riječ poštovanje je imala težinu – rekao je Savo
Dejan Savićević se takođe obratio publici.
– Od prvog dana nije bilo rivalstva, funkcionisali smo odlično. Žao mi je što nije ostao još godinu dana da budemo u ekipi koja je osvojila Kup šampiona. S njim bi bilo još lakše. Sad kada gledam te slike, trener ga nije ubacio ranije, bio je nadahnut da odigra dobro i na našu sreću nije. Vrhunac karijere je bila italija 1990. Peh je bio da ne prođemo Argentinu, sudija nas je oštetio, bilo je i baksuznog isključenja… Penali lutrija, moja šansa promašena i žao mi je. Marsej je tad bio kao Mančester siti, plaćao je najviše i nije bilo dileme. Imao je peh sa povredama, a onda je u Japanu izrastao u ikonu – rekao je Dejan Savićević.
Na kraju je autor Nebojša Petrović rekao da nas novo izdanje čeka poslije Katara.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu