Priznavanje Ukrajine kao kandidata nije, međutim, garancija budućeg članstva u Evropskoj uniji.
Ukrajina će, u stvari, postati jedna od niza zemalja sa tim statusom. Ipak, to predstavlja značajan pomak za Kijev u vrijeme kad Ukrajina brani svoju zemlju od ruske invazije u konfliktu koji je u velikoj mjeri vođen protivljenjem Kremlja evro-atlantskim ambicijama Ukrajine.
Moskva je prethodno rekla da bi priključivanje Ukrajine EU bilo isto što i priključivanje NATO, a unazad je već loše reagovala na vesti da Švedska i Finska žele da uđu u alijansu. CNN piše da će ruski predsjednik Vladimir Putin “topli prijem Kijeva”, u instituciju toliko povezanu sa Zapadom kakva je EU, “sigurno smatrati činom agresije”, dok “Atlantski savjet” navodi da Putin vjeruje da bi prijem Ukrajine podstakao slične promjene u samoj Rusiji, prenosi Blic.
Putin je spreman da ide na gotovo sve da spriječi gubitak Ukrajine, piše “Atlantski savet” na svom sajtu.
Da će Rusiju razbjesniti ukrajinski pomak ka EU pokazalo se prošle nedjelje, čim je Evropska komisija dala preporuku da se Ukrajini (ali i Moldaviji) dodjeli status kandidata. Dok Putin tvrdi da “Rusija nema ništa protiv da Ukrajina uđe u EU”, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da to zahtijeva “povećanu pažnju” Moskve, a portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zahrova je prošlog petka optužila Brisel da “manipuliše” Ukrajinom.
Dug put do članstva
Dok Rusija bjesni, Ukrajina očekuje dobre vijesti sa predstojećeg samita. Ipak, ne gaji iluzije da će put do članstva biti brz.
Ukrajini će vjerovatno trebati godine da postane član bloka – ako uopšte.
Dobijanje statusa kandidata samo je prvi korak na putu ka članstvu u EU. A taj put može da bude dug i mukotropan i nema garancije da će kandidat na kraju da bude primljen. Iako EK daje preporuku za odobrenje statusa podnosiocu zahtjeva, ovlašćenje da se to uradi je na vladama članica EU, koje moraju da djeluju jednoglasno.
Jednoglasje
Nekoliko evropskih diplomata reklo je u utorak novinarima da nijedna zemlja nije iznijela primjedbu na prethodnom sastanku ministara zemalja članica bloka.
– Ne postoji ni jedna zemlja koja pravi problem zbog prijedloga. Pokazaćemo veliku jednoglasnost – rekao je ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn, prenijela je “Al Džazira”.
Francuski ministar za Evropu Klemen Bon rekao je da postoji “totalni konsenzus”. Rojters piše, pozivajući se na diplomatske izvore, da će i Moldavija “skoro sigurno” dobiti status kandidata, iako Gruzija mora da ispuni uslove, odnosno da prevaziđe političku blokadu.
Status kandidata takođe ne znači automatski početak pregovora o pristupanju. Do toga generalno dolazi kasnije i ponovo se zahteva odobrenje svih članica EU. Zvaničnici EK su bili jasni oko toga da će Ukrajina, kao i Moldavija, trebati da se pošteno namuče prije nego što počnu pregovori o članstvu.
Prvo uslovi, pa onda pregovori
Očekuje se da će lideri EU u četvrtak u Briselu potpisati preporuku EK, ali i nametnuti uslove, prije nego što mogu da nastave zvanične pregovore o prijemu.
Ipak, status kandidata ima veliki značaj. Dok će njegovo davanje za EU obilježiti strateški pomak ka istoku, za zemlje koje teže da budu deo najvažnijeg kluba Evropa ovaj status predstavlja prvi pečat odobrenja. Takođe je snažan signal Rusiji da se EU ne plaši i da je spremna da pruži dobrodošlicu Kijevu.
Pozdravljajući preporuku EK, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je prošle nedjelje rekao da je to “prvi korak na putu ka članstvu u EU koji će sigurno dovesti bliže našu pobjedu”. Takođe je izrazio nadu u “pozitivan rezultat” sa predstojećeg samita.
Svjedoci “brzine” procesa
Da je dug put pred Kijevom mogu da posvjedoče druge zemlje u nizu koje su takođe dobile status kandidata. U toj grupi su Albanija, Sjeverna Makedonija, Srbija, Crna Gora i Turska. Što se tiče Gruzije, EK je prošlog petka rekla da se njoj treba dati “perspektivu da postane članica” ali ne još status kandidata.
Turskoj je status odobren još 1999. Pregovore o pridruživanju započela je 2005. Ali, oni su zastali kako se predsjednik Redžep Tajip Erdogan otuđio od Zapada.
Srbija i Crna gora su u pregovorima od 2014, odnosno 2012. Nijedna nije ni blizu da okonča proces i priključi se EU. Sjeverna Makedonija je dobila status kandidata 2005, a Albanija 2014. Evropski savjet se složio da otvorio pregovore o članstvu sa obje zemlje u martu 2020, ali ti pregovori tek treba da počnu, uglavnom zbog bilateralnog spora između Bugarske (članice EU od 2007) i Sjeverne Makedonije.
“EU ne može sebi da priušti da drži Kijev godinama u čekaonici”
Kamino Mortera Martinez, šefica briselske kancelarije Centra za evropske reforme (CER), opisala je proširenje bloka kao “najzamršenije pitanje” sa kojim su EU suočene i istakla da rano lobiranje EK kod članica država u vezi ukrajinskog članstva “funkcioniše”.
– Mnogi misle da Ukrajina još nije spremna da se priključi EU, ali oni znaju da EU ne može da sebi priušti da je drži u čekaonici godinama kao što je to uradila sa drugim kandidatima poput Sjeverne Makedonije – rekla je ona “Juronjuzu”.
Dok je nekim novijim članicama trebalo dugo vremena da uđu u EU – više od decenije za Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku – među zemljama koje su najbrže ušle u blok su Švedska i Finska – za to im je trebalo svega oko tri godine.
Predsjednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola priznala je ranije da prihvatanje novih članica može da bude izazovno.
– Proširenja su uvijek kompleksna… ali ovo je trenutak kad treba da pošaljemo najsnažniju političku poruku, da Ukrajina pripada evropskoj porodici – rekla je ona u maju za CNBC.
“EU otvorenija ka proširenju, ali niko ne želi drugu Mađarsku”
Politički stručnjaci ukazuju da je puno članstvo Ukrajine udaljeno, ali da je EU ipak promijenila stavovime prema proširenju.
– Iako je malo vjerovatno da će se Ukrajina uskoro pridružiti EU, postoji jasna promjena u stavovima prema proširenju među liderima EU koji su shvatili da je zadržavanje zemalja koje žele da postanu članice veoma frustrirajuće i otvara vrata demokratskom nazadovanju i neevropskim uticajima iz Rusije, Kine… – rekla je za CNBS Ana Rozenberg iz firme “Signum global”.
– Evropski lideri su sada nešto otvoreniji ka proširenju nego prije rata (u Ukrajini), ali to i dalje ostaje veoma teško – problemi sa zemljama poput Mađarske su dokaz tome. Nijedan lider EU ne želi da dozvoli drugoj Mađarskoj da uđe u blok – dodala je ona.
Mađarska, koja je ušla u EU 2004, već dugo je trn u oku evropskih institucija, od pitanja pravosuđa i ljudskih prava do uvođenja naftnog embarga Rusiji.
Vitalij Sič, glavni urednik NV, ukazao je da je priznavanje evropskih aspiracija Ukrajine sada “ekstremno važno”, i to ne samo “emotivno, da pruži Ukrajincima nadu u ova bolna vremena”, već da im pruži veliku šansu da modernizuju svoju zemlju.
Olena Haluška, koosnivač Međunarodnog centra za ukrajinsku pobedu, rekla je da bi odobravanje statusa kandidata za Ukrajinu bio moćan, simboličan korak koji bi takođe priznao njene napora na reformama i podigao moral ukrajinskih vojnika.
Prvi put status za zemlju u ratu
“Politiko” ukazuje da EU nikada prije nije odobrila status kandidata zemlji koja je u sred rata, a mnogi zvaničnici smatraju da je nerealistično očekivati da će put Ukrajine ka članstvu napredovati dok se ne povrati mir u zemlji.
Ukrajina je agresivno radila na usvajanju evropskih zakona i standarda osam godina, otkako je potpisala sporazume o političkom pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Briselom. Evropski zvaničnici kažu da je Kijev već usvojio 70 odsto tih standarda i zakona. Moldavija ima još posla, a tu je i komplikacija sa separatističkim regionom Pridnjestrovlje, koje se smatra potencijalnom budućom ruskom metom.
Kako je to sročio “Politiko”, kao što ne postoji način da se predvidi kada će se okončati ruska invazija, tako je nemoguće predvideti koliko bi Ukrajini, ali i Moldaviji, trebalo da postanu članice EU.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu