Debata Milorada Dodika, Šefika Džaferovića, Željka Komšića i Dragana Čovića sa evropskim parlamentarcima u utorak u Briselu, ličila je na sve, samo ne na partnerstvo dvije strane. Koje bi, navodno, trebalo da dovede do kandidatskog statusa, a sutra i do članstva BiH u EU.
Mada je događaj u Odboru bio zamišljen kao dijalog, više je ličio na sudnicu u kojoj je veliki broj evroparlamentaraca, potpomognut političkim Sarajevom, žestoko optužio, pa i presudio, Dodiku i Čoviću da su krivi za sve loše u BiH. I dok su međusobne optužbe aktera iz BiH bile očekivane, šta reći na činjenicu da su politički predstavnici Srba i Hrvata stavljeni u nevjerovatan položaj – od njih se traži da povedu BiH ka EU, dok ih istovremeno označajavu da su „ruski“ ljudi, kočničari i potpuni negativci.
Mada je Dodik ponavljao da ne želi otcjepljenje od BiH, nego samo položaj Republike Srpske koji joj garantuje Ustav, da je u BiH potrebna ravnopravnost sva tri naroda (a da ih Evropa smatra nedoraslim), da nam stranci u Ustavnom sudu nisu potrebni i da visoki predstavnik nije imenovan po Dejtonu – većina parlamentaraca kao da ga nije čula. Ditmar Koster poručio je da takvima poput Dodika nema mjesta u EU jer negira genocid, Michael Gahler je tražio da mu odgovori da li mu je Sergej Lavrov nešto obećao…
Slično je prošao i Dragan Čović zbog zalaganja za izmjenu Izbornog zakona BiH i legitimnom političkom predstavljanju. Osim za blokadu BiH, kriv je jer je „tijesno povezan s Dodikom, koji je dalje povezan s Putinom“.
Istovremeno, bez reakcije je ostalo Komšićevo otvoreno pominjanje mogućnosti konflikta u BiH, kao jedne od tri opcije za BiH. U slučaju „kretanja unazad, u odnosu na sadašnje stanje“.
Slučajno ili ne, isti dan kada su funkcioneri iz BiH bili u Briselu, iz EU je u Sarajevo stigao odgovor na zahtjev da nam hitno dodijele kandidatski status. To su tražili i Željko Komšić i minstar spoljnih poslova BiH, Bisera Turković, ali se iz kurtoaznog odgovora komesara Žozepa Borelja može zaključiti da od toga nema ništa. Govori se o „kredibilnoj evropskoj perspektivi“ BiH, ali i o potrebi da ispunimo famoznih 14 prioriteta.
Profesor geopolitike, Srđan Perišić, tvrdi da između BiH i EU trenutno ne postoji nikakvo partnerstvo, nego da se iza te riječi krije “diktat, uglavnom prema Srbima, da ispune zahtjeve Brisela i Vašingtona”.
– Zapad je osnažen konfliktom u Ukrajini i smatra da ga treba iskoristiti. Ubijeđeni su da će oni u ovom konfliktu pobijediti Rusiju. U pozadini tog sukoba jeste BiH, tu je i kosovski problem koga će u pogodnom momentu pokušati da riješe. Misleći da Srbi, koji su se istorijski uvijek oslanjali na Rusiju, oslabljeni ovim konfliktom, jer je Rusija zauzeta u Ukrajini – kaže Perišić za Srpskainfo.
Prema njegovim riječima, u trenutku sukoba SAD i Rusije, Zapad ne nudi BiH nikakvo učlanjenje u EU, nego ga dodatno uslovljavaju pritiskom na Srbe, Republiku Srpsku, ne da bude neutralna, nego da se distancira prema Rusiji.
– Vašington smatra da sada, preko EU, ima snagu da disciplinuje Srbe u BiH, a time i Hrvate. To znači da Srbi moraju da se povinuju visokom predstavniku, da se povinuju ulaksu BiH u NATO i da se odreknu politike vraćanja nadležnosti, koja je proces. To je jasno dato do znanja i u utorak, od strane zapadne politike preko Evropskog parlamenta, da u ovim uslovim BiH mora da čvrsto stane uz Zapad. Oni od toga neće odustati. Ništa zauzvrat se ne nudi srpskoj strani. Hrvate će dodatno, preko Zagreba, pritiskati da prihvate kozmetičke izmjene Izbornog zakona BiH – prognozira Perišić.
Igor Davidović, vrsni poznavalac evropskih integracija i predsjednik Demokratskog centra, smatra da ulazimo u fazu velikog pospremanja u kojoj su mnoge kokcice bačene i sada se pravi neki novi mozaik.
– U nekoj svojoj analitičkoj slobodi, tvrdim da je sve moguće, možemo se svemu i svačemu nadati. Ovaj jučerašnji događaj u Evropskom parlamentu pokazao je da se i neke nove kocke bacaju na sto, da bi se nakon svega došlo do kompromisa u kojima mi nećemo učestvovati. Kada neko drugi te kockice posloži, biće nam saopšteno gdje mi to pripadamo i šta nam se sprema – kaže Davidović.
Kako kaže, u političkim manevrima zapadne hemisfere, u histeričnom maniru, trenutno se prave podjele na to ko je za Ruse, a ko protiv. U tom smislu, dodaje Davidović, vođena je i polemika u EP.
– Po svemu sudeći, ovakva napetost će potrajati. I sasvim je sigurno da će se veliki u jednom momentu dogovoriti oko svega toga, uz neke svoje interesne sfere. Takva situacija, mislim, neće zaobići ni Zapadni Balkan i čini mi se da će nam samo u jednom momentu biti saopšteno ko nas gde svrstava. Neke priče o ubrzanom kandidatskom statusu BiH vode se upravo na tom horizontu – kaže Davidović za Srpskainfo.
Poručuje da niko od nas ovde ničim nije zaslužio da dobije status kandidata, jer nismo ispunili ništa od uslova.
– Više ni ta kandidatura nije ono što je nekada bila. To bi sada bio samo politički trik kojim bi se nekome priznalo da pripada u kategoriju onih za koje sada EU ima apetit. Sve se dešava u doba naše euforične predizborne priče, tako da bi svi naši reprezenti koji su bili gosti Evropskog parlamenta, rado vidjeli tu kandidaturu kao svoj pogodak za izbornu kampanju. O nekim pregovorima i članstvu BiH u EU, da budem jasan, uprkos prevelikom optimizmu i nadanjima, neće biti ništa. I dalje ostaje 14 tačaka kao uslova – kaže Davidović.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu