Glavni motiv u romanu je zločin nad romskom djecom u okolini Broda, tokom rata u BiH devedesetih, koji nije imao veze sa ratnim dejstvima, za koji se znalo, ali nije bilo istrage.
Grabovac kaže da je to jedna od centralnih tema oko koje se vrte sve ostale teme.
– To volim reći, jer kad kažem da je roman o zločinu, vjerujem da ljudi koji nisu još pročitali osjete strah od toga da pročitaju. Radi se o zločinu koji je počinjen ljeta ’92, ta romska djeca koja su pobijena, pobijena su zbog trgovine ljudskim organima, iza toga stoje dobro organizovane mafijaške grupe koje su dobro uigrane, koje su uspjele da iskoriste ratne okolnosti koje su se tada dešavale na tim našim prostorima, da razviju krvavi posao. Saznao sam o tome iz medija, kada je otkrivena jedna od masovnih grobnica. To je odjeknulo u jednom trenutku u svim regionalnim medijima, kako je odjeknulo, tako je i prestalo, tu se sva priča završila – priča on.
Ističe da prije svega kao čovjek nije mogao da shvati da neko može da uradi takve stvari.
– Radi se o strašnom, monstruoznom zločinu. Teško je opisati ljudskim rečima koliki je to horor, a bilo mi je i neshvatljivo da se te stvari prepuste zaboravu, u tom momentu je mogla da uskoči književnost, umjetnost, koja bi mogla našu savjest da podstakne na razmišljanje – kaže on.
Dodaje da se koristio podacima koji su svima dostupni.
– Ja sam prenio svoje impresije i na neki način događaje iz svoj života koji se dešavaju u jednom određenom vremenskom periodu, radi se i o autofikciji, ovo je lični roman, doživljaji su lični. To jesam ja, ali nije dokumentarno štivo, ne trudim se da donesem neke bitne zaključke, nekakve spoznaje – kaže Grabovac.
Ističe da piše minimalističkim svedenim stilom pisanja.
– Taj pristup je jedini bio i moguć u ovom trenutku. Nisam mogao da u potpunosti ogolim sam taj zločin, sam taj događaj. Kroz nekoliko epizoda u romanu sam opisao šta i kako me vodilo u tim pokušajima pisanja – kaže Grabovac za N1.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu