Majmunski hram se zove tako sa razlogom. Došli smo čak iz Beograda u centralni dio Balija pravo pred trpezu makaki majmuna koji se u čoporima kreću između starih stubova i modernih mostića opušteno kao kod kuće. Oni to i jesu. Nama, njihovim gostima jasno su objašnjena pravila: ne gledajte majmune u oči. Ne dražite ih. Ne pokazujte im zube. I ako skoče na vas, samo produžite dok im šverc na vašim leđima ne dosadi. A, da ne nosite kod sebe ništa što može da deluje kao hrana. E, pa sad.
Hranu smo ostavili u automobilu. Isto važi i za suvenire. Mobilne smo propisno stegli i ušli u njihovo carstvo. Neobično je. Makakiji nisu ni malo naivni. Njihovi očnjaci su dugački kao propisni noževi. Pritom – kreće ih se i po 15 u grupi i kada te okruže vrlo brzo dobijaš poriv da im kažeš „dobri majmuni, fini majmuni, mirni majmuni. Srbija dolazi u miru“. Čopor oko nas postao je nemiran.
Pretrčali su preko mjesta za hranjenje, počeli da se spuštaju sa drveća. Ženke su zgrabile male i povukle se u ćoškove hrama. Veliki mužjak, krupan kao petogodišnje dijete počeo je da ide pravo ka nama. Voljela bih da vam kažem da sam hrabro stala pred njega i rekla nešto u stilu, „alo, bre, ko je ovde na vrhu lanca ishrane“. Umjesto toga sakrila sam se iza dragog koji je stajao kao ukopan. Pogledala sam u šta gleda – sa njegove butine visio je mali majmun. Izgleda da mu je onaj veliki bio tata.
Dragi je čupavog uljeza otresao nogom ko sponzoruša siromašnog udvarača i počeli smo da hodamo što dalje od majmuna koji su nas polako ali sigurno pratili. Nismo prešli ni sto metara čula sam dragog kako bijesno kaže „dobro, eto ti“. Imala sam šta i da vidim. Moj orangutan od dva metra pomirljivo je stajao ispod malog makakija koji nam se smijao sa drveta. Smijao se. U ruci je držao kesu iz koje su virile moje pantalone!
Gospodin je imao i publiku. Doživjela sam da mi se smiju i ljudi i ostali majmuni. Majmuni bar nisu slikali. Glavni mangup je držeći svoj plijen zalegao na stablo, izvukao moje nesrećne pantalone iz celofana, natenane ih izokretao, pomirisao i kada je nakon stručnog vještačenja zaključio da mu se ta modna kolekcija ne dopada prosto ih je ispustio. Čuvari hrama su nas propisno preslišali zbog ove glupe greške. Ako se ikada nađete međ majmunima ne šuškajte ni jaknama, a kamoli kesama.
Makakiji su inače zloglasni po tome što kradu i jedu sve čega se dočepaju. Naočare za sunce, termostate, nakit, klopu. Spremni su i da ujedu, nakon čega hitno morate da dezinfikujete ranu i primite vakcinu protiv bjesnila što vam, realno, ne treba nikada a posebno ne na odmoru.
Dok smo odlazili iz majmunske šume nisam znala da li da se smijem ili da plačem. Pantalone su bile na bezbijednom u rancu, ali ih još uvek nijednom nisam obukla. Nekako ne mogu da se otrgnem osjećaju da ih je najiskreniji modni žiri ocjenio neukusnim. Bukvalno.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu