Kad smo pomenuli Marka i njegov oca, da pročitamo posljednje pozdrave od nas zadrugara, rekao je Stefan, pa krenuo da čita pisma.
– Dragi naš Franjo, posljednji put kad smo te vidjeli sijao si kao titanijumski lanac na vratu. Vijest o tvojoj smrti nas je uzdrmala, i dalje smo u šoku. Da je bilo sreće, i dalje bi uživao u vožnji Lamba i Meklarena dok je Marko u Zadruzi. Čuli smo da je sprovod bio veličanstven, da je bilo 2.000 ljudi. Markane, izdrži, uz tebe smo, saosjećamo se sa tvojim bolom. Ovo je bez potpisa – pročitao je Karić.
– Dragi djede Franjo i moj nesuđeni svekre, žao mi je što ti je od sreće srce stalo kad si čuo da sam trudna. Znam kolika si nam podrška bio i da si vjerovao u našu ljubav. Nadam se da nas gledaš na nekim strimovima tamo. Ne brini, neće uticati ništa na mene da abortiram, bićeš ponosan djed, ma gdje bio. Nema potpisa, ali možemo da zaključimo da je Viktorija – nastavio je Stefan.
– Frale, brate, pišem ovo, a ruka mi drhti od tuge i bola. Da mi je neko rekao da ću ovo da napišem, ne bih mu vjerovao. Fraki, šta uradi? Budi ponosan na svog Markana, tu sam ja, kum Zola. Živi u miru, dobri Franjo – pročitao je Karić, piše Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu