I Kurti i Vljosa Osmani kažu da za njih Brisleski sporazum ne postoji, ne znam zašto se onda povodom ove jednostrane nasilne akcije na sjeveru po pitanju tablica opet pozivaju na taj sporazum ako nema Briselskog sporazuma – upitao je Drecun.
On je podsetio da Aljbin Kurti kaže da su taj sporazum dogovorili i potpisali prethodni predstavici privremenih institucija u Prištini, navodeći da je to za drugu stranu koja potpisuje sporazum irelevantno, jer svuda u svijetu se dogovoreno realizuje.
– Mi imamo sada kritičan momenat u cijelom procesu dijaloga između Beograda i Prištine, jer moramo da razjasnimo situaciju. Moramo da znamo gdje se mi nalazimo, šta da radimo dalje – rekao je Drecun.
Kako je dodao, mora da se zna, da li sporazumi postoje ili ne postoje.
– Mislim da nije dovoljno ovo što je (Žozep) Borelj rekao da su ti sporazumi na stolu. Najuvjerljivije bi bilo da Borelj, Lajčak, kao i Kurti i Vljosa Osmani s druge strane zajedno izađu pred javnost i kažu da Briselski sporazumi važe. Da to čujemo i od zvaničnika iz Prištine. To je jako bitno – rekao je Drecun.
Drugo pitanje je ako sporazumi važe kada će biti formirana Zajednica srpskih opština.
– Izjave koje idu ka tome, a koje suštinski ne pomeraju stvari napred ka realizaciji ništa ne znače. Kurti cijeli Briselski sporazum hoće da pretvori, ne u realizaciju onoga što je dogovoreno i postizanju kompromisnog rešenja, nego samo i isključivo o međusobnom priznanju i zato sve ovo radi – smatra Drecun.
Na pitanje da li očekuje pritisak međunarodne zajednice na Prištinu, Drecun kaže da ne mora da se radi o pritisku, ali je, ocenjuje, veliki problem ako Priština smatra da ne treba poštovati autoritet posrednika EU, Vašington, zvaničnu Moksvu ili Peking.
. Onda treba uraditi nešto što može da liči na pritisak, ali nešto što bi bilo privođenje Prištine ka jednom politički racionalnom ponašanju, jer svuda u svijetu se zna. Priština mora da se suoči sa odgovornošću za takvo jednostrano ponašanje koje je neprihvatljvio – rekao je on.
Drecun ocenjuje da Brisel i Vašington ne idu putem koji bi Prištinu mogao da navede na promjenu ponašanja, te da mu se čini da su suviše tolerantni ili blagi u reakcijama.
– Mislim da bi morali da budu mnogo odlučniji kao što su SAD uradile kada su izdejstvovale izbore na KiM, kada je prva takozvana Kurtijeva vlada oborena – zaključio je Drecun.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu