Sada je Milica otkrila kako se snašla kada je kao dijete morala da napusti rodni Kruševac i preseli se u Beograd.
– Sjećam se da je moj tata plakao kad smo pravili tu oproštajnu zabavu, sjećam se kao juče tog prizora. U dvorištu u Kruševcu smo pravili proslavu moje pobjede. Pjevala sam, dovela sam svoj tadašnji bend pa smo mi tu nešto pjevušili po dvorištu. Sjećam se da sam pogledala na klupicu i tata sjedi i tužno plače – priča Milica i nastavlja:
– To je bio jedan zaista tužan prizor. Prišla sam, zagrlila ga i pitala ga što plače, a on je rekao „Ide mi dijete iz kuće“. Tako da nije to svejedno za roditelje. Zato sam ja stalno sa mamom, da nadoknadim ono vrijeme koje nisam bila sa njom. Često znaju da me pitaju zašto provodim toliko vremena sa majkom, ali eto, to je moj odgovor. To je moje pravo i želim da budem sa roditeljima. Tad kad je trebalo nisam bila – rekla je Milica i otkrila da su joj očinska figura u tom trenutku bili Saša Popović i Žika Jakšić.
– Dosta su mi pomogli. Mi smo imali iznajmljen stan na Bežanijskoj kosi gdje smo svi iz „Zvezda Granda“ obitavali. Inače, Žika Jakšić i Saša Popović su mi bili kao očevi bukvalno, pošto sam bila jako mlada i tako sam i gledala u njih pa su se oni tako i odnosili prema meni. Nikada neću imati ružnu riječ da kažem za te ljude. Imali su toliko obzira prema meni koja sam išla redovno u muzičku školu u Kruševcu. Plaćali su mi autobusku kartu da dođem iz Kruševca u Beograd. Sale Popović bi prišao i pitao me: „Mico, je l’ imaš šta da jedeš? Koliko treba da ti dam za autobusku kartu?“. Stvarno su vodili računa o nama. Sva sam se naježila dok se sjećam tog perioda – rekla je Milica, prenosi Grand.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu