Bili smo kod ginekologa u osam uveče, u pola deset su počeli bolovi. Počnem da zapisujem u svesku na koliko se javljaju bolovi. Bilo je zastrašujuće gledati to, presavijala se od bolova. Otišli smo u bolnicu, mjerili su da li ima kontrakcije. U sljedećoj prostoriji daju mi njenu burmu i jaknu i kažu mi da ide na hitan carski rez – govori Bulat i dodaje:
– Da joj je pukao vodenjak, morao bih nekoga da spašavam. Slava Bogu pa nisam. Oko 15 do 11 uveče, odmah poslije porođaja su je stavili u onu kutijicu od pleksiglasa da može da diše. Zvali su me da potpišem da ide odmah na neonatologiju, jer je tamo najbolja njega. Imala je 950 grama kada se rodila.
Marku je rekao da mu je najteže pala rečenica doktora koji su mu rekli da ne znaju da li će mu kćerkica preživjeti noć, a on je morao da ide da radi, piše Blic.
– Ja sam jako dugo čekao dijete, i razmišljao sam tada: “Bože, nisi mi valjda dao da bi mi uzeo?”. Stavio sam dvije ikonice unutra zamolio sam da zalijepe u inkubator. Broj oko ruke koji je nosila stoji mi i sad kod tih ikona. Ja sam pravi svjedok da Bog daje – rekao je Bulat sa knedlom u grlu.