Nije pripadala nijednoj političkoj partiji, ali jeste govorila ono što misli i jeste bila učesnik čuvenih protestnih šetnji 1996/97. godine.
Pred sobom ne bih bila čista da sa građanima i mojim komšijama nisam išla u te proteste. Pa nisam ja išla kao neka sekta ili da nekome pravim društvo već sam imala potrebu da kao građanin budem tamo, za dobro moje zemlje. Petog oktobra 2000. bila sam s građanima na ulici… tada sam mislila da mi je to najljepši poklon za rođendan.
Pomenute političke promjene u jednom trenutku, između ostalog, omogućile su da ljudi mogu vidjeti svoje policijske dosijee. Iako nikada nikakav politički angažman nije imala, policijski dosije ima.
– Imala sam prilike, kada je to postalo moguće, da pročitam svoj dosije. Krenula sam u policiju. Koračam pločnikom, koračam…
u jednom trenutku se zaustavim. Okrenem se i vratim se kući. Pozovem ih telefonom, zahvalim se i kažem da ne želim da gledam svoj dosije. Plašila sam se da ću pronaći mnoga imena koja znam i da sa time neću moći da živim, piše Blic.
(dio iz monografije “Milena Dravić”, autorke Tatjane Nježić)
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu