Aleksandar Sič je je LGBT aktivista, fizioterapeut, fitnes trener, model i student medicine, a poslodavci često biraju da izignorišu svaki od njegovih kvaliteta na račun toga što je transrodni muškarac. Niti će to uticati na njegov radni učinak, niti će promijeniti činjenicu da će da pokaže vrhunske rezultate, koji su i bolji od onih koje ostvaruju njegove kolege, ali svejedno smeta kolektivu, prenosi Blic Žena.
Da li misliš da je uopšte neophodno da poslodavci znaju da si trans?
U toku procesa je jako bitno, često nam zbog operacija i kontrola treba odsustvo sa radnih mjesta, ne može baš baba da ti umre 4 puta godišnje. Sem toga, ukoliko dokumenta nisu promijenjena, poslodavci znaju od prvog dana. Meni lično je skoro uvijek bitno da sam ja taj koji izađe i kaže, više te ljudi poštuju kao osobu ukoliko vide da stojiš iza toga ko si, nego ako se kriješ, a ovakve stvari se uvijek saznaju, u bilo kom kolektivu.
Kako reaguju kada saznaju?
Bilo je situacija kada bi mi stizali zahtevi za praćenje na društvenim mrežama od kolega u novoj firmi recimo i često sam se sa drugarima kladio koliko će im trebati vremena da “provale” nakon što vide slike (bolnica, ožiljci, itd). Šalu na stranu, neka doza straha i neizvjesnosti uvijek postoji, nikad ne znaš da li će neko biti nasilan, nepristojan, bezobrazan. I bilo je takvih situacija, ali što sam duže svoj, to mi je lakše da izadjem na kraj sa istim i ostanem smiren. Sa druge strane, ima i divnih reakcija na prvu loptu. Moram da pomijenem dvije situacije: Jedna, kada sam poslao u grupu na Viberu članak o sebi u nekom magazinu, svima je bilo neprijatno da nešto napišu, ali nakon pola sata sam dobio ogromnu poruku podrške od jedne koleginice, na kraju me pitala da odemo na kafu. Ukratko, bili smo zajedno skoro godinu dana. I druga situacija u kojoj sam ja ukapirao da u kolektivu znaju i prije nego što sam rekao, nakon čega mi je menadžerka u šali poslala poruku da treba da mi povećaju platu jer vrijedim za dvije osobe.
Jesi li tokom selekcije kandidata za radno mjesto doživljavao odbijanja zbog toga što si trans i kako si reagovao na to?
Nažalost, jesam. Teško je kad se na razgovoru za posao pojavim ja sa bradom, a u ličnoj karti piše žensko ime. Nisam dobijao nepritojne odgovore, ali bi me na prvu loptu odbijali istog momenta kada vide dokumenta. Jedan period sam radio u firmi kod (bivše) drugarice, koja je zahtjevala da niko nikad ne sazna da sam trans, što prosto nije moguće. Na kraju sam otišao odatle ne želeći da trpim bilo kakve ucjene. Ali bilo je teško emotivno, a i finansijski. Nisam imao neke posebne reakcije na to, bilo mi je krivo ali nisam mogao ništa da preduzmem po tom pitanju.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu