Vršilac dužnosti pomoćnika ministra za informaciono društvo Denis Turkanović objašnjava da je to najprije zbog koristi koje taj proces donosi građanima i privredi.
To je jedan drugi i kvalitetniji način življenja i način rada, koji jednom kada ga probamo i krenemo da funkcionišemo na taj način, jednom kad nešto digitalizujemo ili razvijemo neki poslovni sistem, onda se on stalno samo unapređuje. To je, inače, karakteristično u IKT industriji – kaže Turkanović, koji je na čelo ovog resora u Ministarstvu za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo došao nedavno, nakon usavršavanja u Sloveniji i rada u velikoj IT firmi.
Potreba za dinamičnijim razvojem sistema elektronske uprave i informacionog društva u cjelini je prepoznata u RS, te u ovom ministarstvu, čija je uloga da omogući sistematičnu i objedinjenu digitalizaciju u svim društvenim sferama.
– Ovaj resor ima neka četiri kolosjeka, na kojima ćemo raditi, a prvi je svakako razvoj e-uprave. Očekujemo u narednih mjesec dana da bude usvojen i prijedlog Strategije razvoja elektronske uprave. Tu strategiju karakteriše sistematičnost, a u nekim dijelovima i centralizovanost tih procesa, te ekonomska održivost.
Donošenjem akcionih planova, koji će biti donošeni svake godine, tokom realizacije te strategije, svi organi javne uprave na republičkom i lokalnom nivou, različite agencije, ali isto tako javna preduzeća, a i privatna koja vrše javna ovlaštenja, biće stavljeni pod jedan krov.
I vizija i strategija razvoja e-uprave jeste izgradnja RS kao jedinstvenog elektronskog sistema. Cjelokupan ovaj proces, a prije svega osnovna IKT infrastruktura i svi ti elektronski servisi kojima ćemo se baviti u narednom periodu, svakako podrazumeva i značajne investicije. Ali svuda u svijetu je poznato, a time smo i mi vođeni, da je to investicija koja ostvaruje izuzetno visoke stope povrata.
Tu se misli na uštede i koristi koje se ostvaruju, ne samo u segmentu javne uprave, već na svaku uštedu i korist koju će ostvariti građani i privredni subjekti. To nam je primarni cilj i insistiraćemo na tome da od samog početka, gdje se mi sada i nalazimo, pratimo i poredimo šta nam digitalizacija donosi u odnosu na postojeće stanje – ističe v.d. pomoćnika ministra, dodajući da je cilj da se napravi jaka i stabilna osnovna IKT infrastruktura, koja treba da omogući i dalji sistematičan razvoj elektronskih servisa.
Od samog početka će se, ističe, primjenjivati i principi e-uprave Evropske unije.
– Prvi je koncept „digital by default“ što znači da kada uvedemo neki elektronski servis, onda je osnovni način pružanja, te usluge elektronski. To svakako ne isključuje potrebu da se ta usluga pruža i tradicionalno, ali elektronski će biti osnovni način. Drugi princip je „only once“ ili samo jednom, a to bi konkretno u praksi značilo da građani i privredni subjekti neku informaciju dostavljaju cjelokupnom sistemu javne uprave samo jednom.
Da bi se to postiglo potrebna je interoperabilnost kompletnog sistema javne uprave, što smo prepoznali i kroz strategiju. Da bi se to omogućilo postoje infrastrukturni zahtjevi, a to je razvoj GSB, što je kod nas jedinstveni informacioni sistem ili jedinstvena servisna magistrala, zatim infrastruktura javnog ključa, platforma za e-plaćanja, te platforma e-sanduče koja treba da omogući kvalifikovanu komunikaciju između građana, privrede i sistema javne uprave i još neke stvari koje treba da omoguće sistematični razvoj e-uprave – kaže Turkanović.
Po njegovim riječima, najveći dio ove infrastrukture već postoji, a za korištenje se čeka zaokruživanje pravnog okvira, a zakonodavni dio je jako bitan u cjelokupnom razvoju e-uprave. Potrebno je, dodaje, raditi i na edukaciji službenika koji će se direktno baviti ovim procesima.
On ističe i da je, kod kreiranja elektronskih usluga, iskustva i najbolja praksa EU pružanje zaokruženih cjeloživotnih događaja građanima i da će to primjenjivati i u RS, a prvi od takvih i uopšte servisa e-uprave koji će biti dostupan građanima u RS biće “e-beba”.
– Na kraju tog elektronskog procesa roditelji bi, na kućnu adresu, trebalo da dobijaju ključna dokumenta – izvod iz matične knjige rođenih, uvjerenje o državljanstvu, prijavu adrese prebivališta i zdravstvenu knjižicu za novorođenu bebu – ističe Turkanović, dodajući da je ovaj projekat započeo i da se realizacija očekuje u narednih devet mjeseci, te da bi mogao da zaživi krajem naredne godine.
Uskoro elektronski potpis i pečat
– Elektronski potpis stvara veliko interesovanje što privrednih subjekata, finansijskih institucija i slično, a to je i početak i kraj svakog elektronskog servisa. Naša infrastruktura je rađena sa visokim stepenom zaštite, tako da će se na bezbjedan način izdavati ti elektronski sertifikati. Očekujemo pokretanje tog izdavanja elektronskih potpisa za građane i e-pečata za pravne subjekte u što skorijem roku.
Naredne godine nas, u zakonodavnom smislu, očekuje i donošenje Zakona o informacionoj bezbjednosti i Strategije informacione bezbednosti. Imamo i sada taj zakon, ali će se on nadograditi u onim dijelovima koji treba da omoguće nesmetan, odnosno bezbjedan razvoj sistema elektronske uprave – kaže Turkanović.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu