A onda je pala bomba i uništila sve što je stekao. Tada je, sa dvojicom starije braće, krenuo na put. Pješačio je godinu i po da bi iz Avganistana stigao do BiH. Ovo je, ukratko, priča o životu migranta Wahaba.
Wahab ima 16 godina. On je dječak i da živi u normalnoj zemlji i normalnim uslovima još ne bi imao pravo da vozi automobil, putuje bez pratnje ili glasa na izborima. U procesu je traženja azila i ne želi da se slika i otkriva ime, jer su mu neki ljudi rekli da bi mu to moglo odmoći. Svoju priču je, ipak, podijelio sa učesnicima večernje debate na manifestaciji “Noć u Trnopolju”.
-Na putu sam bio bolestan, jako bolestan, jer smo danima bili bez hrane i morali smo piti vodu iz bare, ne razmišljajući da li je zgađena. Preživio sam samo zahvaljujući starijoj braći, koji su me spasili mnogo puta i kilometrima me nosili na rukama, kada nisam mogao da hodam priča Wahab na vrlo dobrom engleskom.
Služi se, dosta dobro i francuskim, naučio je to od starijeg brata Hadija (24), koji govori pet jezika, jer je, dok je u Kabulu školovanje još bilo moguće, pohađao nekoliko različitih međunarodnih škola.
Drugi Wahabov brat Abdulah (23), morao je zbog rata napustiti mašinski fakultet, ali je znanje i talenat ponio sa sobom. Za nekoliko mjeseci, otkako borave u ovom gradu, mnogim je Sarajlijama popravio automobile, veš mašine, računare…
Dešavalo im se, kaže, da ih graničari, nakon kilometara pješačenja preko planine vrate odakle su došli, dešavalo im se i da se izgube, da danima ne okuse ni zalogaja hrane i da jedu travu, da usred noći kucaju na vrata nepoznatih ljudi, strahujući šta ih čeka… Ipak, Wahab ne gubi nadu. Iako ne odustaje od svog sna da se domogne Francuske, ako dobije azil, kaže, rado će ostati u BiH i ponovo se latiti foto aparata, kako bi zaradio dovoljno za nastavak školovanja. Cilj mu je da završi srednju školu, pa fakultet i postane IT inženjer. Za sada zna da popravlja mobilne telefone, bolje nego neki ovlašteni majstori.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu