Prošlo je dva i po mjeseca i ovde sam sreo more saosećanja, pomoći i toplih riječi. Sa policijom sam svakodnevno u kontaktu i oni profesionalno rade svoj posao, ali ljudski mogu reći da je i ljudski odnos profesionalan. Očito je taj problem preveliki da bi se mogao riješiti. Već dva mjeseca ga nemamo i daće Bog ga nađemo. Vjerovatno će se nešto pojaviti. Ja verujem u pozitivno, nada me ne napušta, iako su manji izgledi za tako nešto – kaže Nenad Periš.
Najveću nadu da će naći sina, Nenadu, kako kaže, daje nadzorna kamera koja se nalazi nedaleko od kluba “Gotik”, iz koga je izašao Matej, a koja ne hvata Savu.
– Više puta sam govorio da je to zadnja situacija kod tog restorana na promenadi, koja se ne vidi do kraja. Nemamo taj snimak koji bi razrešio da li je Matej ušao u vodu ili nije ili je upao. Kamere nisu tako postavljene da prate cijelu šetnicu i možete proći da vas kamera na snimi. Zbog toga i nije zaključena istraga u onom dijelu koji bi ukazivao na vodu. Čudno mi je to veče, puno je ljudi po ulicama Beograda, puno je restorana, ugostiteljskih objekata… Želim da verujem da još neko nešto zna, kako bi nam pomogao da se mozaik koji bi nas doveo do pravog smjera bolje upotpuni – kaže Periš.
Isključivo navodi da nije razmišljao o privatnoj istazi.
– Nisam razmišljao o privatnoj istrazi jer mi nije jasno šta bi oni radili, a što ne radi MUP Srbije. To su ljudi koji su upoznati sa mnogim takvim slučajevima i koji su ih uspešno priveli kraju. Ne znam koji bi bio razlog da ja njima ne vjerujem. Nije mi to ni palo na pamet – kaže Nenad Periš, prenosi Blic.
Nesrećni otac istakao je da mora biti pribran u ovakvoj situaciji, jer ima jedan cilj, a to je da nađe svog sina.
– Pokušavam biti pribran, jer je situacija takva da moram biti pribran. Ja sam ovde zbog sina kojeg tražim i moram biti pribran zbog rezultata do kojih želim da dođem. Tu sam već dva i po mjeseca, znam već kako to funkcioniše i mogu prepoznati stvari koje su važne, od onih koje nisu. Važno je da ne podlegnem emocijama, čovjek u takvim trenucima lako podlegne emocijama, koje su za neki drugi dio dana ili noći. Život je takav, moraš se nositi sa tim problemom, ali moraš funkcionisati, uprkos tome koliko je to teško. I ja i moja porodica proživljavamo izuzetno teške momente – kaže Matejev otac.
– Počeo sam prije petnaestak dana da se prisiljavam da radim, radim onlajn poslove koje inače radim. Vjera mi je jako bitna, odvajam vrijeme za koncentraciju i molitvu, bavim se i svojim fizičkim zdravljem, popodne idem na misu i okružen sam prijateljima sa kojima razgovaram. Isto mi znači i veoma realan osjećaj da ljudi u Srbiji i Hrvatskoj saosjećaju sa mnom i sa mojom porodicom, dobijam punu podršku svuda, što mi daje snagu. Situacija vam zahteva da se ponašate realno, ali da je lako – nije. Ima trenutaka kada jednostavno budeš onaj čovjek koji je ranjen. Ovde sam došao da pronađem Mateja i da pomognem policiji da to što prije rešimo. Moram biti realan, moja porodica je u Splitu, imam dvije ćerke o kojima moram brinuti. Moram se vratiti u jednu kolotečinu života. Ja neću nikad prestati da tražim Mateja dok ga ne nađem. Moraću se vratiti u Split, ali ne znam kada će to biti – kaže Nenad Periš.
U Beogradu je već dva mjeseca, a tek nedavno je počeo da se vraća životnim rutinama, iako ističe da će sina tražiti dok ga ne nađe. Nenad Periš je na kraju razgovora u suzama rekao da je Svevišnji taj u koga “moramo vjerovati” i da nas on “vodi kroz sve teške situacije”.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu