Naime, Dejan je zamjerio Aleksandri kako se obukla i naveo da je pokazala i više nego što je htjela, a nakon toga je nastao sukob koji je doveo do raskida ovog ljubavnog para.
Zadrugari su se odmah bacili na komentarisanje, pa su neki čak i ubijeđeni da Dragojević ne može da preboli bivšu ženu Dalilu.
U toku noći Dejan je razgovarao sa svojom, sada već bivšom, djevojkom Aleksandrom, koja nije uspjela da ga utješi.
– Uhvatila me je anksioznost, ide mi se kući – rekao je Dejan.
– Nemoj da ubijaš sebe, opusti se. Zašto ubijaš sebe crnim mislima… Da li si plakao? Zašto su ti oči suzne? – pitala je Aleksandra.
– Loše mi je, nervozan sam. Muči me sve, guši me. Sam sam sebi razlog. Previše je sve ovo za mene… Rekao sam ti i danas da ne mogu sam sa sobom da se povežem. Mislim da nikog nema… Ne mogu tebi da objasnim situaciju, ne postoji riječ za to – govorio je Dragojević.
– Razumijem te, kapiram. Šta ćeš sad? Da razbijaš glavu? Šta si sve ovde prošao i kao hoćeš da ideš – rekla je Nikolićeva.
– Imam strah od svega – dodao je Dejan.
– Ti si ovdje najčistiji, nema potrebe. Ništa loše nisi uradio – izjavila je Aleksandra.
– Ne mogu da iznesem ni sebe ni tebe. Čim krene neka rasprava nešto, nije mi dobro. Nije to do tebe. Gušim se, to ne valja – nastavljao je Dejan.
– Svi imaju neke životne rutine, neke životne navike, ja nemam ništa. Nije ovo ništa zbog tebe, to je tako. Nisam neko ko će da laže i da petlja – rekao je Dejan.
– Rekla sam ti, ne moraš da budeš sa mnom, niko te ne tjera. Radi šta ti želiš, da se zezaš, da se družiš…. Neću ja tebe da gušim i sputavam. Nemoj da razmišljaš, bićeš sve dobro – izjavila je Nikolićeva.
– Meni sekunda fali da se prešaltam – naveo je Dragojević.
Aleksandra je zatim pozvala Đedovića da porazgovara sa Dejanom.
– Šta ti je, šta se dešava? – pitao je Marko.
– Hvata me anksioznost. Nisam dobro. Nije trebalo u ovo da se upustim nikako – rekao je Dejan.
– Nemoj molim, te, počeću ja kao Rešićka. Je l’ te vraća na staro nešto? – dodao je Đedović.
– Sve mi je, sve mi se skupilo. Sve u kompletu, volio bih da sam kući – odgovorio je Dragojević.
– Da li je Aleks problem? – pitao je Marko.
– Ma ona mi je najmanji problem. Ne znam kako ću i gde ću. Pitala me je da li mi smeta, a ja ne znam šta da kažem. Ne želim da se ona osjeća kao što sam se ja osjećao, da lupa stakla. Strah me je od budućnosti, da sam ranije razmišljao o tome ne bi me ovo sačekalo – govorio je Dejan.
– Tu nema greške… Jednom da pomisliš da si pametan, opet si u kanalu. Jedna glupost može da bude kobna, zato ljudi ponavljaju greške. Sve ovo što se desilo su neizbježni strahovi – rekao je Đedović.
– Ne mogu, imam gušenje. Meni je mnogo toga slatko, ali naslušao sam se toga. Ne mogu da uzvratim istom mjerom, to je problem – dodao je Dragojević.
– Od svega što smo pričali, ne možeš pola toga sada. Ne ide da sjediš ni kao džabalebaroš, nije ni to opcija. Previše je vremena ostalo… – nastavio je Đedović.
– Ne mogu da gledam face ovih ljudi, ova izlaganja, nenormalno mi je. Rekao sam joj da mi sve smeta, da ne mogu da se opustim. Sebe nemam, nisam se ni pronašao – žalio se Dragojević.
– Mnogi koji misle da su pametni, shvate koliko su glupi. Dođe neka šezdeseta godina i shvatiš sve. Nikada nećemo biti pametni, samo mnogo manje glupi. Mene Aleks pita šta li se to dešava, lijepo sam joj rekao da nije do nje i da ništa nije uradila. Objasnio sam joj da ti nije lako da vidiš sve one ljude koje si ostavio prije pet godina, da ne znaš ni kako izgledaju, ni gdje su… Da razmišljaš o životu nakon svega, gdje ćeš, šta ćeš… Malo mi fali da zaplačem kao Sandra Rešić, jao više… – nastavljao je Đedović. prenosi Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu