Influenseri zvijezde društvenih mreža sa mnogo pratilaca – nalaze se u žiži interesovanja iz najmanje dva razloga.
Prvi jeste što je Nadležnost za konkurenciju tržišta Velike Britanije objavila da šesnaest influensera mora da bude transparentnije po pitanju reklamiranja proizvoda za novac. Slična situacija je i u drugim zemljama, piše Blic.
Regulatori su shvatili da poznati postavljaju svoje fotografije sa “sjajnim” proizvodima, bez imenovanja “slavne” kompanije koja stoji iza svega, a koja ih plaća ih da budu toliko entuzijastični.
Sada će moći da koriste haštagove koji ukazuju na sponzorstvo, kako bi svoje fanove bliže upoznali sa onim što se događa. U suprotnom će završavati na sudu.
Ove nedjelje objavljena su i dva dokumentarna filma o katastrofalnom “Fajr festivalu”, koji bi trebalo da budu veličanje influenserskog marketinga. Oni pokazuju njihovu moć. Kendal Dženet je navodno plaćena 220.815 evra za jednu objavu na “instagramu”, poslije koje su karte rasprodate.
To nameće pitanje etike ove forme marketinga. Super-modeli i druge slevne ličnosti su već dovoljno srećne što dobijaju pare od organizatora festivala. Ali, kada se čitav događaj pretvori u fijasko, oni se ne suočavaju sa posljedicama za učešće u nepoštenoj marketinškoj kampanji.
– Možemo da se uvjerimo koliko su nepouzdani termini legitimnosti ovakvih kampanja – kaže doktorka Marijan Hardi, profesor marketinga na Univerzitetu u Durhamu.
Ona je skeptična po pitanju influenserskog marketinga i ističe da je to samo drugačija forma prastare reklamne tehnike obožavanja slavnih ličnosti.
– Influenseri samo koriste tradicionalne marketinške metode i strategije – navodi ona.
Svijest o brendu
Ali, Verner Gejzer, osnivač “Influenser marketing haba”, koji pomaže influenserima da se povežu sa brendovima, ne slaže se sa izrečenim.
– Nedavno smo napravili pregled i analizirali 2.000 kampanja influensera. Istraživanje je pokazalo da je prosječna vrijednost zarade po mediju bila 5 evra – navodi on.
Predviđa se da ova zarađena vrijednost medija uključuje nešto tako nebulozno kao što je “povećanje svijesti o brendu”, ali Gejzer insistira da kompanije vide stvarne prinose u vidu ekstra prodaje.
– Pubilka ih prati sa razlogom. Oni dijele zajednički interes, jer se ponašaju sami kao vrsta medija. Oni imaju dalekosežnu rasprostranjenost – priča on.
Pitanje je kako koriste taj uticaj. Propast događaja ili brenda ih čini manje atraktivnim. Ipak, oni su jedina veza brendova sa mlađom publikom, koja uglavnom živi na “jutjubu” i “instagramu”.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu