Vitamini su mikronutrijenti neophodni našem tijelu za normalno funkcionisanje brojnih fizioloških procesa. Kako tijelo nema sposobnost da ih proizvodi, važno je da ih redovno unosimo putem hrane.
Međutim, u savremenom načinu života, gdje se zdrava, izbalansirana ishrana često zanemaruje, skloni smo da vitamine uzimamo na svoju ruku ne vodeći računa o tome šta nam zaista treba i u kojim količinama.
Ovo je naročito izraženo otkako je proglašena epidemija korona virusa, a najveći problem je što tako možemo da napravimo veliku štetu svom zdravlju.
Kad je šteta veća od koristi
– Vitamin A, D, E i K se rastvaraju u mastima i deponuju u tijelu. Ako ih unosimo u nedozvoljeno velikim količinama, zalihe se prepune i oni mogu ispoljiti neželjene efekte. Vitamini B kompleksa i vitamin C se rastvaraju u vodi, ne čuvaju u tjelesnim depoima i lako izlučuju putem urina, pa je teže predoziranje – kaže dr Dragana Bogdanović, specijalista imunologije sa kojom na sve teme vezane za vitamine, imunitet, vakcinaciju, možete da se konsultujete preko GDC platforme, prve globalne digitalne klinike, ili putem aplikacije GDC Visit me.
Onlajn konsultacija traje pola sata, jednostavno se zakazuje, a doktorki možete da prikačite u povjerljivi elektronski medicinski karton kompletnu dokumentaciju koju želite da pogleda.
Tokom bolesti u tijelu su metabolički procesi intenzivniji zbog odbrane organizma od mikroorganizama, sopstvenog pogrešnog ili prejakog imunskog odgovora i tada su nam potrebne veće količine vitamina – maksimalne preporučene dnevne doze, ali isključivo pod nadzorom ljekara i samo u određeno vrijeme.
– Ako se ne poštuju preporučene doze, njihov efekat dokazano može biti štetan, kaže dr Bogadnović i dodaje da je vitamin A važan u terapiji kožnih i očnih bolesti, ali predoziranje izaziva mučninu, povraćanje, vrtoglavicu, zamućen vid.
Ukoliko se uzimaju prevelike doze, mogu se oštetiti želudac i crijeva, jetra, kosti i koža. Pored toga, utiču i na djelovanje antikoagulantne terapije – kaže dr Boganović.
Dalje, vitamin D je važan za metabolizam kalcijuma, od njega zavisi funkcija koštanog, mišićnog i nervnog sistema. Važan je za imunitet, deluje protivupalno i antioksidantno.
– Ali uzimanje prevelikih doza dnevno dovodi do mučnine, smanjenja apetita, zatvora, malaksalosti, aritmije i stvaranja pijeska i kamena u bubrezima. Može uticati na efekat lijekova za epilepsiju, za tešku srčanu slabost, kao i na efekat steroidnih lijekova i statina – objašnjava dr Bogdanović, jedna od 400 vrhunskih stručnjaka sa kojima od sada preko GDC platforme možete da se konsultujete onlajn.
Vitamin E je važan za vid i normalnu funkciju mozga, za kožu, reprodukciju i normalnu proizvodnju i funkciju ćelija krvi.
– On je jedan od najjačih antioksidanasa, tj. važan je za uklanjanje slobodnih radikala koji su metabolički otpad koji oštećuje ćelije i tkiva. Koristi se u liječenju Alshajmerove bolesti, karcinoma prostate, bolesti jetre i preeklampsije. Ako se predozira, dovodi do mučnine i dijareje, malaksalosti, glavobolje, osipa kože, poremećaja funkcije polnih organa i bubrega. Oprezno ga moraju koristiti osobe koje imaju dijabetes, bolest srca i jetre, poremećeno zgrušavanje krvi ili su na hemioterapiji.
Vitamin K je važan za normalno zgrušavanje krvi i kvalifikuje se kao lijek, te ne bi trebalo da se koristi kao suplement bez preporuke ljekara.
– Poseban oprez je potreban osobama koje imaju bolesti vezane za zgrušavanje krvi, bolest jetre ili se pripremaju za stomatološku ili hiruršku intervenciju.
Ni vitaminom C ne smije da se predozira
Vitamin C je važan za normalnu funkciju krvnih sudova, zglobova, mišića i kostiju. Važan je za zarastanje rana. On je antioksidans i konstantno nedostaje pušačima, onkološkim bolesnicima i osobama koje su na ishrani bez voća i povrća. Koristi se za prevenciju karcinoma, liječenje prehlada i bolesti očiju i krvnih sudova.
– Prevelike doze izazivaju stomačne smetnje, nesanicu, dovode do stvaranja pijeska i kamena u bubrezima. Utiču na rezultat testova okultnog krvarenja u stolici i insulinske rezistencije. Oprezno se daje osobama na hemioterapiji, kontraceptivnoj terapiji, osobama koje piju statine i antivirusne lijekove.
Vitamin B6 je važan za funkciju nervnog i imunskog sistema
– Prevelike doze uzrokuju nevoljne pokrete, gorušicu, fotosenzitivnost, otoke. Moraju se, recimo, oprezno koristiti sa neurološkim lijekovima.
Vitamin B12 je važan za produkciju crvenih krvnih zrnaca, nervni sistem i popravku naše DNK, ističe Blic.
– Ako se predozira, nastaju mučnina, povraćanje, dijareja, utrnulost prstiju. Oprezno se mora koristiti sa vitaminom C i neurološkim lijekovima. Ostali vitamini B grupe se uglavnom unose u dovoljnim količinama putem hrane, ne može se njima predozirati, osim ukoliko se ne unose u velikim količinama putem suplemenata, i nije dovoljno ispitana njihova uloga u našem organizmu.
TABELA
Dnevne doze vitamina kad smo zdravi
Vitamin A (retinol)
žene 700 mg; muškarci 900 mg; maks. doza 3.000 mg
Vitamin D (kalciferol)
oba pola 19–70 godina 15 mg ili 600 internacionalnih jedinica ili UI; stariji od 70 godina 20 mg ili 800 UI; maks. doza 100 mg ili 4.000 UI
Vitamin E (alfa-tokoferol)
oba pola 15 mg; maks. doza 1.000 mg
Vitamin K (filokinon, menadion)
žene 90 mg; muškarci 120 mg
Vitamin C (askorbinska kiselina)
žene 75 mg; muškarci 90 mg; pušači 35 mg; maks. doza 2.000 mg
Vitamin B1(tiamin)
žene 1,1 mg; muškarci 1,2 mg
Vitamin B2 (riboflavin)
žene 1,1 mg; muškarci 1,3 mg
Vitamin B3 (niacin)
žene 14 mg; muškarci 16 mg
Vitamin B5 (pantotenska kiselina)
oba pola 5 mg
Vitamin B6 (piridoksamin)
žene 1,3–1,5 mg; muškarci 1,3–1,7 mg; maks. doza 100 mg
Vitamin B7 (biotin)
oba pola 30 mg
Vitamin B9 (folna kiselina)
oba pola 400 mg; maks. doza 1.000 mg
Vitamin B12 (kobalamin)
oba pola 2,4 mg
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu