Za malog Dekija, dječaka rođenog prije vremena, sa srcem na desnoj strani, jetrom na levoj i sa dvije slezine, mnogi su čuli, jer je ubrzo po rođenju imao i izliv krvi na mozak, otkrivena mu je na mozgu i cista, ima epilepsiju i cerebralnu paralizu, ali malo ljudi zna za njegovu veliku borbu zbog zdravstvenih komplikacija.
Po rođenju, u decembru 2014. godine, prognoze lekara su bile zastrašujuće, međutim, hrabri dječak je uz ljubav i podršku svoje bake dobijao i najstrašnije bitke. Trenutno oboje prolaze kroz jedan od težih perioda pošto je Dejan dobio gljivice i bakterije zbog kojih mu je cijelo telo prekriveno gnojnim ranama.
Milanka kaže da su se prilikom boravka u bolnici u Beogradu prošle godine, kada je prvi put u životu bio odvojen od bake, Dejanu na glavi pojavili prvi gnojni plikovi, crvene tačke. To je ubrzo nestalo, ali je Dejan i dalje bio psihički loše, strah se uvukao u njega, počeo je da se boji mraka i nije želio nijednog trenutka da bude bez bake.
– Tri puta je morao da bude u bolnici bez mene, a kada je treći put dobio koronu, dok je bio u bolnici, otišla sam po njega. Opao mu je i imunitet, i gnojni mali crveni plikovi su se javili opet na glavi. Zatim su mu se oduzele noge i osuo se po cijelom tijelu. Vodila sam ga u bolnicu kod nas, a onda sam mu zakazala preglede u Beogradu, u bolnici u kojoj se liječi šest godina – kaže za Blic baka Milanka.
Dejanu je, kako je baki rečeno, u ušima izolovano mnogo bakterija stafilokoka i drugih. Promijenjena mu je terapija, između ostalog dobio je lijekove koji treba da mu zaštite mozak od bakterija. Neophodna mu je vitaminska ishrana, ali jako slabo jede, ima gađenje prema određenoj vrsti hrane, a baka se trudi da mu obezbjedi sve što je potrebno, mada je to jako teško pošto su troškovi veliki.
– Jetra mu je malo oštećena, ne jede voće i povrće, a morao bi. Ne može da spava. Doktori su rekli da on ima psorijazu koja je izazvana imunološki. Ne može da se izliječi, ali može uz adekvatne lekove da nema svrab i gnojne kraste. Na glavi ima jako puno. Ceo život će morati da ide na kontrole i da ga prate ljekari. U ovom trenutku ima više teških dijagnoza, podlive na mozgu, ciste u cerebralnom delu mozga, ima epilepsiju, i zaostao je, na nivou je djeteta od možda tri godine – priča baka Milanka i dodaje da Dejan često plače jer se dešava da mu koža prokrvari, a izgleda da će morati ponovo da nosi pelene.
Loše je i što od 34 kilograma, koliko je težak, ima samo devet kila mišićne mase.
– Krema koja mora da se maže na njegovo telo je 360 dinara, ali je jako mala. Jednu tubicu potrošimo ujutru, a jednu uveče, najmanje dve moramo imati na dan. Moram mu mazati ulja da mu omekša teme glave, pošto se stvorila kora na glavi. Mnogo je toga što mu treba i što će mu nadam se pomoći. Treba i da radi vežbe za stručnjacima, ali to isto košta – iskrena je ova hrabra žena.
Istovremeno, baka je preležala dva puta koronu što je ostavilo velike posledice na njeno zdravlje, pogotovo na stanje pluća. U jednjaku su joj otkriveni limfni čvorovi i srčani mišić joj je oslabio.
Trebalo bi da ide na nove preglede, kod pulmologa i kardiologa, ali joj je unuk važniji od svega toga i posvećena mu je maksimalno.
– Sada sam najpotrebnija mom Dekiju, ne mogu da se predam. Boriću se do poslednjeg atoma snage koju imam za njega. Svako jutro i uveče moram pažljivo da ga tuširam i mažem, nije mu dobro, a to što meni nije dobro nije sada bitno. Samo da njemu bude bolje. Uzdam se u Boga i u dobre ljude, jedino čega se jako plašim je što kada mene jednog dana ne bude bilo on će morati u dom. I ko će onda da ga voli i pazi, ko? – pita kroz suze baka Milanka.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu