Svaki roditelj zna s vremena na vrijeme da uputi kritike svom detetu.
Kritike su dobre ako su konstruktivne i izrečene na pravi način.
U suprotnom, dijete može početi sebe da doživljava kao manje vrednu osobu i kao nekoga ko nije dovoljno dobar ili ništa ne radi kako treba.
Iako za svoju djecu želite samo najbolje i najčešće ove kritike upućujete u svrhu detetovog razvoja, bitno je da znate da ih dijete ne doživljava na takav način. Kritike omalovažavaju dete, snižavaju njegovo samopoštovanje i emocionalno ga iscrpljuju.
Stručnjaci smatraju da kritika nikada ne sme biti povezana sa ličnošću deteta, u protivnom, kod njega mogu nastati kompleks.
Ako dijete nije nešto uradilo kako treba ili se nije ponašalo kako treba, iskritikujte konkretno ponašanje, a ne ličnost. Nemojte detetu reći da nije dobro ili da ništa ne zna da uradi, da je glupo ili lenjo, već mu recite da, iako je ono dobro dijete, u konkretnoj situaciji se nije dobro ponelo. Najbolje je ostaviti diete da samo dođe do zaključka šta bi trebalo da ispravi u svom ponašanju.
Važno je da roditelj u trenutku ljutnje zastane, razmisli šta je to što mu u dijetetovom ponašanju smeta i zatim izabere reči kojima će to izraziti. Djeca će najbolje doživeti izjave poput: “Vidim da si se potrudio, ali mislim da još možeš na tome da poradiš. Smatram da ne radiš dovoljno, ali znam da možeš bolje i više, ja ću ti pomoći.”
Porodica nije jedino mesto gde se dete susreće sa kritikama. Učitelji, takođe, prigovorima nastoje da dete usmjere na proces učenja i ponašanje koji oni smatraju ispravnim. Pohvalom razvijaju osećaj moći i važnosti, dok kritikom razvijaju negativno mišljenje deteta. Vremenom dijete počinje o sebi da razmišlja kao o neuspešnoj i lenjoj osobi koja ništa ne ume da uradi kako treba.
Učitelji i roditelji najčešće kritikuju djecu kako bi ih usmerila u pravcu truda, zalaganja i dobijanja boljih ocjena, ali je pristup je pogrešan i cilj ostaje neostvaren. Kritika kod dijeteta razvija nisko samopoštovanje. Ono nije sposobno da razvije pozitivne oblike ponašanja, jer se indentifikuje sa time da je on zaista loš, bezobrazan, glup, ili lenj. Takvo dijete je nesigurno da pokuša bilo šta iz straha od neuspjeha, a često se povlači i u sebe, prenosi Objektiv.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu