Društvo

Srbija i dalje juri 50 odsto vakcinisanih: Sa drugog mjesta u Evropi spustila se na 26. poziciju

Sa gotovo 1,3 miliona doza na lageru Srbija nezaustavljivo pada na listi zemalja po broju datih vakcina na 100 ljudi.

Srbija i dalje juri 50 odsto vakcinisanih: Sa drugog mjesta u Evropi spustila se na 26. poziciju
FOTO: SNEŽANA KRSTIĆ/RAS SRBIJA

Sa početnog, zavidnog rejtinga koji je Srbija dugo održavala kao drugi u Evropi i sedmi u svijetu, prema podacima od četvrtka u Evropi je na 26. mjestu, a u svijetu na čak 64. Za 210 dana od davanja prve vakcine do sada je utrošeno 5,44 miliona doza. Poslije početnog dobrog zaleta, pa i čekanja u redu, vakcinalni punktovi su sada prazni. Za mjesec dana, od polovine juna do sredine jula dato je svega 400.000 doza, a u aprilu i maju je dnevno, u prosjeku, davano po 35.000 vakcina.

Sa ovakvim usporavanjem imunizacije i dalje se vrtimo oko 38 odsto vakcinisanih u ukupnoj populaciji, odnosno oko 49 pelcovanih bar jednom dozom među punoletnim stanovništvom. To nije dovoljno da nas zaštiti od novog talasa kovida, pogotovo sa mutiranim delta sojem koji je dosad potvrđen u 124 zemlje.

Pročitajte još

I državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek kaže da nas čeka neizvjesna jesen, jer nije vakcinisan dovoljan broj stanovnika.

– Građani nisu iskoristili onu šansu koju smo imali da do juna dostignemo 50 odsto vakcinisanih, da bismo preko ljeta nastavili i ubrzali tempo imunizacije i mnogo mirnije čekali jesen – kaže Đerlek. – Sa manje od 50 odsto vakcinisanih sigurno ćemo imati neizvijesnu jesen i mnogo problema. Ne želim da stvaram paniku, ali moramo da budemo vrlo ozbiljni jer je realnost da sa 50 odsto vakcinisanih čekamo delta soj koji je napravio problem u Velikoj Britaniji gde je 85 odsto primilo prvu, a 65 odsto ljudi drugu dozu. Šta možemo mi onda da očekujemo?

Trenutno se globalno u prosjeku daje 30,8 miliona doza dnevno. Najmanje 214 zemalja dalo je više od tri milijarde doza antikovid vakcine, ali ni u svijetu, ni kod nas nisu utihnule teorije zavere o štetnosti vakcina. U Francuskoj i u Grčkoj, koje su uvele obaveznu vakcinaciju za zaposlene u zdravstvu, “bijeli mantili” protestuju. Srbija će, i sa otporima vakcinaciji, čak i među zaposlenima u zdravstvu, proći bez takvog scenarija.

– Država neće nametati obaveznu vakcinaciju, ali želimo da radimo na objašnjavanju da je potrebno primiti vakcinu, jer se pokazalo da se samo vakcinisani ljudi spasavaju. Da je još samo 15-20 odsto ljudi shvatilo koliko je značajna vakcinacija, već bismo imali kolektivni imunitet – kaže Mirsad Đerlek.

Za epidemiologa dr Predraga Kona etički je potpuno neprihvatljivo da zdravstveni radnik ne bude vakcinisan, a kaže da je zaustavljena i vakcinacija zdravstvenih radnika, među kojima je oko 50 odsto vakcinisano.

Za podsticaj imunizacije, koja je najneuspješnija u starosnoj grupi od 18 do 30 godina, država priprema nove mjere, uključujući i lutriju.

– Ja nemam apsolutno ništa protiv toga da se na drugi način motivišu oni koji ne žele da se vakcinišu, a to je stvaranjem određenih lagodnosti za one koji su vakcinisani. To ima etičko opravdanje, jer kada se prave određeni skupovi kao što si festivali, slavlja vodite računa da su tu samo zaštićeni ljudi – kaže dr Kon.

Srbija je do sada dala 80 doza vakcine na 100 stanovnika, a Malta 164,9. Stiže nas polako i Hrvatska, iako je kasnije započela imunizaciju i dosad dala 72 vakcine na 100 stanovnika, dok je u Crnoj Gori dato svega 49 doza na 100 građana.

Prihvati notifikacije