Ova vakcina koristi genetski inženjering da navede ćelije da proizvode dijelove virusa koje imuni sistem prepoznaje, navodi “Gardijan”. Doza vakcine unosi sa sobom specifičnu informacionu RNK koja sadrži instrukcije kako izgraditi receptor na površini virusa.
U teoriji, ako se ova sintetička iRNK ubrizga u osobu, trebalo bi da uđe u ćelije i programira ih da izgrade proteine koji izgledaju kao receptorna površina virusa. Ako vakcinisana osoba dođe u kontakt sa zarazom, njen imuni sistem će biti u stanju da se izbori sa njom.
– Ovaj iRNK ne ostaje u tijelu, već se raspadne veoma brzo – rekao je za CNN krajem oktobra dr Robert Frenk, koji predvodi ispitivanje “Fajzerove” Kovid vakcine u Dečjoj bolnici Sinsinatija.
Vakcinu razvijaju kompanije Fajzer i Bajontek
“Fajzerova/Bajontekova” iRNK vakcina, koja koristi genetski kod umjesto dijelova samog virusa, jedna je vodećih u trci za pronalazak tretmana protiv Kovida-19. Ovog ili sljedećeg mjeseca očekuju se rezultati ispitivanja vakcine koju razvijaju Univerzitet Oksford i kompanija “AstraZenek”, međutim ona je bazirana na drugoj tehnologiji.
U fazi trećeg ispitivanja “Fajzerove” vakcine učestvovalo je više od 43.000 ljudi, koji su dobili ili Kovid vakcinu u dvije doze u razmaku od tri nedjelje, ili placebo. Niti dobrovoljci niti njihovi ljekari nisu znali koja je vakcina upotrebljena.
Dalje je analizirano koliko se njih zarazilo Kovidom a da je dobilo novu vakcinu, odnosno placebo. Do sada su se inficirale 94 osobe, što je tri puta više od originalnih planova kompanije, ali kako su analize pokazale da 90 odsto njih nije dobilo vakcinu, to ukazuje da ju je primilo ne više od osam ljudi koji su se zarazili.
Kako bi potvrdili njenu efikasnost, iz “Fajzera” su rekli da će nastaviti sa ispitivanjima dok ne bude 164 slučajeva Kovida među dobrovoljcima i u vakcinisanoj i u nevakcinisanoj grupi. S obzirom na nedavni porast broja infekcija u Sjedinjenim Državama, taj prag bi se mogao doseći već početkom decembra.
Iako rezultati još nisu objavljeni, iz kompanije poručuju da će se to desiti čim stignu rezultati sa čitavog ispitivanja.
Kako bi uštedile vrijeme, kompanije su počele proizvodnju vakcine prije nego što uopšte dobiju podatke da li ona radi. Očekuje se da će proizvesti do 50 miliona doza, što je dovoljno da zaštiti 25 miliona ljudi ove godine, a još 1,3 milijarde doza u sljedećoj.
Mnoge zemlje su je već naručile.
Britanija je kupila 30 miliona doza, što je dovoljno za 15 miliona ljudi jer su potrebne dvije doze. Evropska unija je obezbijedila 200 miliona doza koje će distribuisati članicama. Kompanije imaju ugovor i sa američkom vladom o isporuci 100 miliona doza, vredan 1,95 milijardi dolara.
I u Srbiju bi trebalo da stignu ove vakcine protiv virusa korona, kako je krajem oktobra rečeno. Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da je Srbija predugovor o nabavci tih vakcina potpisala sa “Fajzerom”. Dodao je da bi nabavka tih vakcina išla preko Poljske, kao zemlje članice EU.
Postoji problem oko zemalja u razvoju, jer se ova vakcina mora čuvati na veoma niskoj temperature, od minus 80 stepeni Celzijusa.
Izvršni direktor “Bajonteka” Ugur Šahin rekao je da njegova kompanija istražuje da li će vakcina moći da preživi pet dana na normalnoj temperature frižidera od četiri stepena.
U Njemačkoj, vlada planira da uspostavi centre opremljene sa ultra hladnim zamrzivačima za prvu fazu vakcinacije.
“Bajontek”, kompaniju sa sedištem u Majncu koja zapošljava oko 500 naučnika, osnovali su 2008. Šahin i njegova supruga dr Ozlem Tureki sa austrijskim onkologom Kristoferom Huberom. Originalno pokrenuta da razvija nove vrste imunoterapije protiv raka, kompanija je sada fokusirana na trku za proizvodnju vakcine protiv Kovida.
Još prije prvog karantina koji je zahvatio veći dio svijeta u proljeće, kompanija je razvila čak 20 kandidata za vakcinu a potom testirala pet. Od toga su dvije izazvale posebno jaku imunu reakciju. Tada su iz “Fajzera” rekli da su obe vakcine proizvele istu količinu antitijela kod dobrovoljaca, ali da je druga imala značajno manje neželjenih efekata i da su je bolje podnosili stariji učesnici, sa ionako slabijim imunim sistemom.
Iz kompanije su sredinom oktobra objavili da planiraju da započnu ispitivanje svoje vakcine i na djeci do 12 godina, što je prvo ispitivanje vakcine protiv korona virusa koje je obuhvatilo djecu u SAD.
Najmlađi volonteri ubrzo su dobili prvu dozu i u toku je posmatranje da li će biti neobičnih neželjenih dejstava. Tim bolnice za djecu u Sinsinatiju vakcinisao je 100 djece.
– Sada pauziramo da vidimo da li će biti reakcija na vakcinu. Ovo je planirana pauza kako bi se osigurali da je sve što je moguće više bezbjedno – rekao je dr Frenk.
Među neželjenim dejstvima koje ljekari prate su otoci, crvenilo ili bol na mjestu ubrizgvanja, kao i groznica ili bolovi. Frenk je rekao da se ljudi mogu zabrinuti što se eksperimentalna vakcina daje djeci, ali je ukazao da je “Fajzer” već testirao svoj proizvod na desetinama hiljadama odraslih.
– Razlog zbog kojeg možemo koristiti vakcinu na djeci je što je “Fajzer” imao 30.000 odraslih volontera i podatke o bezbjednosti na osnovu njih – istakao je on.
Frenk je ukazao da je važno vakcinisati djecu protiv korona virusa ako želimo da se pandemija stavi pod kontrolu, jer ona skoro sigurno doprinose “tihom” širenju bolesti. Takođe, tinejdžeri koji su se prijavili za ispitivanje imali su, kako piše CNN, blage reakcije, a jedno dijete je dobilo blagu groznicu.
– Nakon što smo mu dali dozu “ibuprofena” osjećalo se dobro – dodao je dr Frenk.
Britanski ekspert: Život će se normalizovati do proljeća
Nakon objave kompanije Fajzer o novoj vakcini, sir Džon Bel, profesor medicine na Univerzitetu Oksford i član britanskog antikorona kriznog štaba, izrazio je uvjerenje da bi “život trebalo da se vrati u normalu do proljeća iduće godine”.
Bel slovi za jednog od najuglednijih britanskih medicinskih eksperata i njegove izjave i stavovi imaju specifičnu težinu ne samo u Velikoj Britaniji, već i mnogim drugim zemljama, navodi BBC.
Bel je izrazio oduševljenje objavom farmaceutske kompanije Fajzer da je efikasnost vakcine procenjena na 90 odsto i dodao da će biti poteškoća oko distribucije nove vakcine, ali da te poteškoće nisu nepremostive, piše Blic.
U intervjuu za emisiju Najnovija vijest na radiju 4 BBC, profesor Bel je najavio da bi do kraja godine i u prvim mjesecima iduće, u Velikoj Britaniji moglo biti “više od jedne vakcine” u opticaju.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu