Tamara se gostujući u emisiji “Balkanskom ulicom” prisjetila kako se upoznala sa Petrom.
– Petar mi nije bio simpatija dok nisam shvatila da sam ja njemu. (smijeh) Bilo ga je odjednom mnogo oko mene. (smijeh) U tom našem viđanju desila se zanimljiva situacija da smo oboje bili na kastingu kod Ljubiše Samardžića za “Miris kiše na Balkanu”. Ljubiša je provjeravao za šta sam ja, koju ulogu da mi da. Ja sam završila i srećem Petra, ali mi se mimoiđemo. Petar uđe kod Ljubiše i Ljubiša se vrati i kaže Tamara, Tamara, srećo, samo se vrati da vas vidim zajedno –kazala je ona I nastavila.
– I ja se vratim, uloge da budu u paru. Mi smo sedeli kod Ljubiše sat vremena, završili i onda krenuli kući zajedno. Pričali i pričali, bilo je ljeto, jako topao dan, oko 40 stepeni. Mi smo šetali, pa smo napravili pauzu da sjednemo na piće. Tada nas je vidio kolega Goran Šušljik i kao očima pokazuje. Ali zaista nije bilo nikakvo muvanje, samo smo kao kolege sjeli i popili piće. Bilo mi je neprijatno što smo toliko šetali. I onda sam ispričala mami ‘nešto se čudno desilo, sa kolegom Petrom Benčinom sam baš dugo šetala i pričala, a ne znam da kažem da li mi se sviđa’. Nešto me je vuklo. Nakon toga sam se Petru svidjela i bio je sve češće u našem društvu. Poljubio me je na Novom Beogradu prvi put, blizu rijeke. A zaprosio me je na moru. Bilo je baš divno. Mislili smo da svadba neće moći da to nadmaši – ispričala je glumica u pomenutoj emisiji.
Na pitanje koje sličnosti imaju, a koje razlike toleriše između nje i Petra, odgovorila je:
– Sličnosti su te da smo vaspitavani slično. I to da potičemo iz velikih porodica. Vrednosti koji su Petrovi i moji roditelji njegovali, gajili i prenosili nama iste su ili slične. Imamo nas dvoje slične poglede na stvari koje nas okružuju. A isto tako, dosta smo različiti u mnogim stvarima. Prvo u poslu.
Tamara, koja sa Petrom ima ćerku i sina, se zatim osvrnula na to koliko se odnos između partnera promeni kada se rode djeca.
– Mislim da žene koliko god pričale sa drugaricama, mamama i sestrama koje su dobile djecu prije njih, ne mogu da zamisle neravnopravnost između partnera u ustajanju noću. Tada se kod nas žena javi potreba za zvocanjem. Ti bi da ćutiš, da ne prebacuješ, ali gledaš tu nejednakost i malo si ljut zbog toga, malo ti je žao sebe. To te zatekne i nisi spreman. Jedna moja drugarica svojevremeno je rekla: “Ja ne znam kako mi sve njih ne ostavimo, kako im pređemo preko svega”. Mi smo imali pomoć, moje mame i Petrove mame, da završimo sve što želimo. Zbog tih stvari sam se vratila poslije dva mjeseca da igram. Da se ne osjetim kao žrtva, sve je na meni, jadna ja. Ni za koga ne bih bila dobra. Ni djeci, ni Petru – iskrena je bila glumica.
Tamara Dragičević prošle godine oduševila je naciju ulogom Silvane Armenulić u filmu “Toma”. Sa slavnom pjevačicom, kako kaže, dijeli ranjivost koju vešto krije.
– Ta ranjivost. To kako svi mi koji se bavimo javnim poslom moramo da imamo tu jednu masku, ali niko ne zna šta mene čeka ili šta je bilo prije sat, dva. I ne treba niko da zna. Mislim da je Silvana baš tako nekako živjela. Da je uvijek bila uzdignute glave, graciozna i diva, a da nije imala lak život. Da je nešto uvijek iznutra u njoj stvaralo neki nemir. Kažu da je voljela da joj proriču sudbinu – rekla je glumica, a onda se osvrnula na početak svoje karijere i otkrila da joj je tada mnogo pomogla Jelisaveta Seka Sablić:
– Drugu predstavu sam radila sa Sekom Sablić, to mi je bilo važno i veliko. Bila sam treća godina fakulteta i Seka mi je mnogo pomogla. Mnogo sam je zavoljela i sve sam je slušala. Samo sam željela da mi što više kaže, da naučim. Isto i Gorica Popović. Ona mi je sada veliki prijatelj, piše Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu