Inače, majka Ivana napustila ju je još dok je bila beba, a nekoliko godina kasnije iz njenog života nestao je i otac Jovica. O Viktoriji su brinuli baka Regina i deda Stojan, ali nisu uspeli da je sačuvaju od popa Milovana.
– Popa nikad više nisam vidjela, a od babe sam čula da je izašao iz zatvora. Nadam se da se nećemo sresti. Ne znam šta bih uradila kada bismo se sreli, možda bih ga zadavila, a možda bih se uplašila, skamenila se, ne znam… – priča ona i dodaje da, poslije svega što je preživjela, više ne ide sama po selu:
– Šta god i gdje god treba nešto da završim, odem kolima. Oca Milovana nisu vidjeli ni moji baka i deda, tako da ne znam gdje je. Pokušavam da zaboravim to što mi je taj čovjek uradio, ali bojim se da ću pamtiti to dok sam živa.
Viktorija je dva dana krila od bake i dede da ju je seoski pop silovao u crkvi.
– Kada se to desilo, istrčala sam iz crkve u suzama. Došla sam kući i vidjela da krvarim. Moji su me pitali šta mi se desilo, slagala sam ih da me je zabolio stomak. Poslije toga više nisam htjela da idem u crkvu, ali me je tetka natjerala jer nije znala šta se dogodilo. Otišla sam sa njom, ali nisam mogla da uđem u crkvu. Kada je otac Milovan izašao iz hrama, sledila sam se. Tada mi je rekao: “Ako budeš nekom rekla, znaš da ti neće vjerovati” – kaže zadrugarka i dodaje da ju je sveštenik ubrzo ponovo napastvovao:
– Kada je drugi put pokušao da me siluje, lupala sam na prozor i, srećom, naišao je jedan dječak iz sela. Poslije toga pop je nastavio da me proganja. Dok sam išla u školu, pijan se vozio kolima pored mene, otvarao vrata i dobacivao mi. Zbog svega toga sam propušila i počela da bježim iz škole, krenula sam u pogrešnom smijeru. Nisam više mogla da izdržim i sve sam rekla tetki. Pričala sam i plakala u isto vreme.
Čim su baka i deda čuli šta se desilo, otišli su u policiju da prijave silovatelja:
– Deda je toliko bio ljut da je htio da zapali i crkvu i popa. Trebalo mi je dosta hrabrosti da prijavim sveštenika, zato što sam se plašila da mi niko neće verovati. Ipak sam ja dijete koje je odraslo bez roditelja, bila sam bahata, bezobrazna, problematična, a s druge strane je bilo svešteno lice… Zbog svega toga već sedam godina nisam ušla u crkvu. Kada mi je krsna slava, pobjegnem iz kuće, a kad vidim svešteno lice ili ikonu – to mi unese nemir. Pop je za silovanje dobio pet godina zatvora i novčanu kaznu, ali ja nisam željela da uzmem taj novac.
Viktorijin život krenuo nizbrdo još kada je bila mala djevojčica.
– Kada se rastala od mog oca, majka me je povela sa sobom kod babe i dede u selo. Onda se ubrzo ponovo udala, ali njen novi muž nije htio da me prihvati. Mama je otišla da živi sa tim čovjekom u Smederevo, a mene je ostavila. Imala sam samo godinu dana. Moj djeda, njen otac, ni dan-danas ne priča s njom zbog toga – kaže starleta, koja je poslednji put videla majku prošle godine:
– Srele smo se na jednom rođendanu pred moj ulazak u “Zadrugu”. Nas dvije ne komuniciramo, tako da ništa nismo ni pričale. Nikada je nisam pitala zbog čega me je ostavila. Navikla sam da živim bez mame i tate. Postojali su trenuci kada su mi nedostajali roditelji i kada sam plakala zbog njih, ali više me ne zanimaju. Baka i deda su mi nadomjestili taj gubitak i pružili mi sve u životu.
U jednom periodu života živjela je sa ocem Jovicom, ali to nije potrajalo.
– Sa ocem sam živjela tri godine, a onda me je jednog dana vratio kod babe i dede u selo. Rekao mi je da se vraća za pet, šest dana, “samo nešto da završi”. Međutim, nikad se više nije vratio po mene, niti mi se javio – objašnjava Viki, koja se oca seća kao kroz maglu:
– Sjećam se da sam sa njim išla da igra tombolu, a ja sam spavala na nekoj stolici i jela pljeskavicu na motoru. Porodica i prijatelji su mi pričali o očevoj prošlosti. Rekli su mi da je bio u zatvoru i radio nešto što nije za primjer. Upao je u loše društvo, ali ne bih mnogo o tome da pričam. Nikad nije bio kod kuće i nije neko ko je mogao da se brine o devojčici. On ima tetku u našem selu i dolazio je povremeno kod nje, ali nikad nije došao mene da obiđe.
Baka Regina i deda Stojan dali su sve od sebe da Viki odrasta u dobrom okruženju.
– Odrasla sam tetkom Katarinom, koja je mlađa od mene dvije godine. Kada smo krenule u obdanište, baba nam je ujutro pravila plazmu i mlijeko. Pamtim i trenutak kada je deda došao iz Slovačke, gdje je išao da radi, i donio nam je paketiće i crtane filmove. Život na selu je lijep, čist je vazduh, ljudi su komunikativni, nisu zavidni, jede se domaća hrana i svakom iz grada bih poželjela da ode malo na selo da dođe sebi – priča Mitrovićeva i priseća se vremena provedenog u rodnom selu:
– Imam dobre drugarice iz osnovne škole, voljela sam da se družim s njima. Okupljale smo se posle nastave, igrale mali fudbal, preskakale lastiš. Voljela sam da idem na seoski vašar, u park, kao i u crkvu da pjevam u horu… U osnovnoj školi sam znala i da se potučem. Kada dječaci nisu smeli da se pobiju, mene su zvali da ih branim. Nisam muškarača, samo imam takvu narav, impulsivna sam. To nije za pohvalu, ne priliči mi kao ženi…
Bježeći od problema, Viki se mlada udala za Roberta i sa 17 godina rodila ćerku Miru.
– Iz tog braka imam predivno dete, ona je pravi dar. Ostala sam trudna kada sam upisala gimnaziju, pa sam morala da je napustim. Voljela bih da završim makar srednju školu, ali to će sada biti teško jer imam hiperaktivno dete – kaže naša sagovornica i objašnjava zašto brak sa Robertom nije uspio:
– Ni on ni ja nismo radili, njegov tata nas je izdržavao. Kada smo dobili dijete, to je počelo da mi smeta. Trebalo je Robert da počne da radi i doprinosi, ali on to nije htio, pa sam se zato razvela. Poslije razvoda smo ostali u lošim odnosima. Nije to bila prava ljubav. Nijedan moj momak nije imao iskrene emocije prema meni. Svi su me kao voljeli, a na kraju su mi zabili nož u leđa.
Priznaje da joj nije lako što će jednog dana sve svoje pogrešne odluke morati da objasni ćerki Miri:
– Nisam stroga majka. Mira voli sve da vidi i jako je pametna. Zna da sam bila u rijalitiju. Svjesna sam da će ona za dvije godine moći da koristi telefon i internet i da će vidjeti sve što sam uradila u rijalitiju. Moraću da joj objasnim svoje postupke, reći ću joj da sam bila mlada…
Posle razvoda Viki se vratila kod babe i dede na selo i počela da radi različite poslove.
– Radila sam sa babom na njivi i kao kuvar u jednom restoranu u Kovinu. Jedno vrijeme sam bila i šankerica, hostesa. U tom periodu sam se ponovo zaljubila. Godinu i po dana sam bila sa jednim estradnim menadžerom, ali ne mogu da otkrijem o kome se radi. Dolazio je kod moje ćerke na rođendan, slao poklone za mene i bio je velika podrška dok sam bila u “Zadruzi”. Na kraju smo se razišli jer nismo mogli zajedno da funkcionišemo.
Njeno učešće u rijalitiju ostaće upamćeno po turbulentnom odnosu sa bivšim teniserom Markom Osmakčićem, što se nikako nije dopalo njenoj porodici:
– Zamjerili su mi što sam s njim ostala trudna i abortirala. Znala sam da Marko i ja nemamo perspektivu. Nisam željela da idem na kiretažu, a s druge strane, nisam željela ni dijete s njim. Abortirala sam jer sam bila primorana, a psihički sam dosta pukla. Poslije toga je trebalo da se smirim u rijalitiju, a ne da se zbližavam sa Lazarom Čolićem Zolom i ljubim sa Borom Santanom. Viki kaže da ju je Osmakčić razočarao kada je lažirao smrt oca Franje da bi pobjegao iz “Zadruge” u trenutku dok je ona bila trudna.
– Marko i ja smo se vidjeli i popričali o svemu. Gajim emocije prema njemu, ali nismo zajedno, niti ćemo biti. Shvatila sam da dosta toga nije istina što se o njemu i njegovoj porodici pričalo. Njega je otac i pre moje trudnoće planirao da izvede iz “Zadruge”, tako da nije pobjegao zbog mene – ispričala je Viktorija za “Informer”
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu