Onda je za pola godine smršala čak 57 kilograma. Milica sada otkriva koliko je zapravo teško ono što dolazi poslije.
Oduvijek je bila gojazna. Kada bi ranije bila na dijeti, lako je gubila kilograme, ali bi ih još lakše vratila. Zavaravala se neko vrijeme da nije strašno, ali koljena su je boljela do suza, nije mogla niz stepenice. Kada je prije dvije godine stala na vagu i vidjela broj 137, doživjela je šok.
Presjekla je i riješila da se izbori sa svojim problemom. Nije bilo lako, ali vremenom nije više bila zavisna od hrane, bila je na dobrom putu, uz nov zdrav režim ishrane otkrila je kako skinuti kilograme. Onda su stigle nove muke i izazov kako te kilograme ne vratiti ponovo.
– Najteži momenat je bio kada sam pomislila da stvari mogu da držim pod kontrolom. Imala sam jednu terapeutkinju koja me je ubjeđivala da nisam ista osoba kao nekad i da slobodno mogu da počnem da jedem sve, ali umjereno. Kakva greška! Vjerovatno sam nju i izabrala da bi mi rekla ono što je moj zavisnički um želio da čuje, a to je da smijem ponovo da jedem sve ono što me dovelo do 137 kilograma – sjeća se Milica.
Prihvatila sam da sam bespomoćna
Mjesecima se mučila. Teško joj je bilo.
– Onda sam shvatila da nikada neću moći da jedem kolače, torte, čokoladu, keks, sladoled. Kada počnem da jedem slatkiše, jednostavno ne mogu da prestanem, a kada prestanem da jedem, opsesivno razmišljam o tome da počnem ponovo da jedem… Prihvatila sam da sam bespomoćna kada je hrana u pitanju. I krenula sam ispočetka – priča Milica za Zadovoljnu.
Sada kaže da je ta njena bitka zapravo duhovni put.
– Ako mislim da budem apstinentna od šećera i prejedanja, potrebno je da imam povjerenja da će sve biti u redu. Kada sam shvatila da sam dotakla dno i da ću umrijeti od debljine i da ne mogu da prestanem da jedem, uprkos tome što znam da je to za mene pogubno, pomoć sam pronašla u molitvi. Znate, kada prihvatimo da smo nemoćni pred hranom i da ćemo zauvijek biti zavisnici, onda smo spremni da potražimo pomoć. Sad osjećam mir i meni je to dovoljno – priznaje ona.
Bez šećera i brašna
Milica danas ima tri obroka dnevno i ne jede ništa između.
– Ne jedem šećer, ali ponekad pojedem nešto što sadrži brašno. Svakome bih preporučila da za početak izbaci šećer i brašno, da jede tri obroka, koliko stane u tanjir. Kasnije možete ponovo preispitati listu namirnica koje smijete da jedete, one koje smijete umjereno, kao i one koje ne bi trebalo uopšte da jedete kako se ne biste prejedali. Svi smo različiti – kaže.
Ona priča i šta sve obuvata njen jelovnik za održavanje kilaže.
– Na mom meniju ima voća, povrća, mesa, nešto više žitarica nego u periodu gubljenja kilograma… Ja imam još kilograma viška, ali sada idem polako i jako sam zadovoljna – priznaje.
Kaže i da, kad je održavanje kilaže u pitanju, neophodno je da se oslobodimo strahova i ogorčenosti. Da ih ne zadržavamo u sebi jer taj luksuz ne možemo sebi da priuštimo.
– Te emocije nas vraćaju prejedanju i nisu nam potrebne. A ako osjećam mir, onda ne zatrpavam emocije hranom. Jedem onoliko koliko mi je potrebno – ističe Milica.
Najbolje je što sam pala na dno
Ipak, to nije nimalo lako, pa je, kako kaže, bilo potrebno više puta napraviti veliko spremanje.
– Bila sam hrabra i suočila sam se sa svojim velikim strahovima, naučila sam da kažem ne. Večina gojaznih to nije u stanju. I to ih drži u gojaznosti. Mi zavisnici od hrane i prejedanja volimo da ugodimo drugima. Da budemo ono što mislimo da ljudi žele. I na tom putu izgubimo sebe. A sada sebe mogu da pogledam u ogledalo i drugi me više cijene. I ja još uvek otkrivam sebe. I to je nešto prelijepo – priča.
Danas kad se osvrne na svoj put mršavljenja, jasno vidi šta je najveća lekcija.
– Mislim da je najbolja stvar što sam pala na dno. Što sam u jednom momentu počela da vraćam kilograme. Tada sam definitivno shvatila koliko je moje stanje ozbiljno. I prihvatila sam u potpunosti život po novim pravilima. Volim svoje greške jer su one pomogle da shvatim ko sam. Ja nisam savršena. Neću nikada ni biti – kaže ona.
Kaže i da zavisnici od hrane ne smiju da dozvole sebi taj luksuz da zadržavaju strah, ljutnju, ogorčenost.
– To dalje vodi ka samosažaljevanju i novom krugu prejedanja. Dakle, najteže je bilo ostaviti prošlost iza sebe. A većina gojaznih ima težak život i puno razloga za ljutnju na nekog – nastavlja.
Milica je zato sada ponosna na sebe što je istrajala, ali ističe i da to nije borba sa kilogramima.
– To je preuzimanje odgovornosti za svoj život. Shvatila sam da moram da izgradim sebe kao drugačiju osobu kako se kilogrami i prejedanje ne bi vratili. Puno sam radila na tome da shvatim šta želim da radim, na koji način, kako da se suočim sa svim onim stvarima koje su u meni izazivale strah i ogorčenje. I trudim se da budem potpuno iskrena sama prema sebi, koliko je to moguće. Kada ovako živim, nemam želju za prejedanjem – zaključila je.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu