Ovaj paket pomoći poslužiće našim partnerima da pokriju svoje trenutne i hitne potrebe za finansiranjem. Unaprijediće napore radi zaštite ljudi i ublažiti negativne socioekonomske posljedice – naveo je Varheli.
Za Bosnu i Hercegovinu izdvojen je najveći iznos sredstava od svih zemalja iz regiona, a za borbu protiv pandemije virusa korona namijenjeno je 250 miliona evra.
Macro-Financial Assistance package will help our partners cover their immediate, urgent financing needs. It will enhance the efforts to protect people and mitigate the negative socio-economic consequences. #WesternBalkans #EaP #South #WeStandTogether pic.twitter.com/pOXIJeU1cp
Oliver Varhelyi (@OliverVarhelyi) April 22, 2020
Albanija će dobiti 180 miliona, Sjeverna Makedonija 160, samoproglašeno Kosovo 100 miliona, a Crna Gora 60 miliona evra. Među zemljama koje će, takođe, dobiti pomoć su i Ukrajina – 1,2 milijarde, Moldavija – 100 miliona, Gruzija – 150, Jordan – 200 i Tunis – 600 miliona evra.
Iz Evropske komisije saopšteno je da su usvojili prijedlog paketa pomoći u iznosu od tri milijarde evra za deset partnera iz susjedstva i partnere u procesu proširenja, kako bi im pomogla da ograniče negativne ekonomske efekte pandemije virusa korona.
Od zemalja iz regiona koje nisu članice EU, jedino u ovom paketu Srbija neće dobiti pomoć EU, a kako prenose pojedini mediji, razlog je to što jedan od kriterijuma za učešće zemalja u tom paketu pomoći bio da od MMF-a zatraže hitnu pomoć za likvidnost.
-Evropska solidarnost ne smije se zaustaviti na granicama naše Unije. Jer u ovakvoj globalnoj krizi ili opstajemo ili nestajemo zajedno. Danas Evropska komisija preduzima odlučan korak kako bi pomogla deset naših komšija u njihovoj borbi protiv virusa korona. Pozivam Evropski parlament i Savjet da što prije usaglase ovaj važan paket – poručuje Paolo Gentiloni, komesar za ekonomiju.
Sredstva iz makrofinansijske podrške će biti na raspolaganju tokom 12 mjeseci u obliku zajmova pod izuzetno povoljnim uslovima kako bi se zemljama pomoglo da zadovolje trenutne, hitne potrebe za finansiranjem.
-Zajedno s podrškom Međunarodnog monetarnog fonda, sredstva mogu doprinijeti jačanju makroekonomske stabilnosti i stvaranju prostora za izdvajanja resursa za zaštitu građana i ublažavanje negativnih socioekonomskih posljedica pandemije virusa korona. Ovaj instrument je takođe dostupan za druge zemlje koje ispunjavaju uslove, a imaju problema sa platnim bilansom – navodi se u današnjem saopštenju Evropske komisije.
Kako ističu, nakon usvajanja prijedloga, Komisija je spremna isplatiti prvu tranšu što je prije moguće nakon donošenja odluke o makrofinansijskoj pomoći i nakon sporazuma o Memorandumu o razumijevanju sa svakom partnerskom zemljom.
Druga rata bi mogla biti isplaćena u četvrtom kvartalu 2020. godine ili u prvoj polovini 2021. godine, pod uslovom da se mjere politike vezane uz podršku provode blagovremeno.
Makrofinansijska pomoć je, ističu iz Komisije, dio šireg angažmana EU sa susjednim zemljama i zemljama proširenja i zamišljena je kao vanredni instrument odgovora Unije na krizu. Dostupna je susjednim zemljama EU i zemljama u proširenju suočenim s ozbiljnim problemima s platnim bilansom, uz određene uslove u smislu politika.
Za korištenje sredstava iz makrofinansijske pomoći zemlje bi trebalo da ispune određene političke preduslove u smislu poštovanja demokratskih principa, ljudskih prava i vladavine prava. Takođe bi trebalo da budu korisnice programa finansijske pomoći MMF-a.
U saopštenju se ističe i da se ovaj prijedlog paketa pomoć nadovezuje na strategiju “Tim Evropa”, odnosno snažni i ciljani odgovor Evropske unije u podršci naporima partnerskih zemalja u borbi protiv pandemije. Cilj te strategije je spašavanje života kroz brzu i ciljanu podršku partnerima u borbi protiv pandemije.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu