Upravo zbog priče o njoj ekipa emisije “Metar moga sela” uputila se u srce Vojvodine, odakle pjevačica potiče.
Barbara Bobak je rođena u Futogu koji redovno pominje u medijima. Uvijek sa ponosom ističe odakle je, a njen porodični dom i dalje se nalazi u ovom mjestu u Vojvodini. Prvi put majka Barbare Bobak govori za medije i to u rodnoj kući pjevačice, a priču sa njom ekipa emisije “Metar moga sela” koja se emituje samo na Blic televiziji na MTS kanalu 115 subotom u 16 sati, započela je upravo u Barbarinoj sobi, gdje je sve i počelo.
– Meni je jako drago što počinjemo, evo, u njenoj sobi. I zaista jeste i počelo ovde sve u ovoj sobi, jer je, naravno, ovdje prvo krenula i da svira, i da pjeva. Sve je zapravo krenulo odavde – kaže sa osmijehom mama Svetlana.
– Sve je počelo sa njene tri godine, zapravo, na njenom rođendanu. Ona je uzela mikrofon, počela je da pjeva i da zabavlja sve goste, prijatelje, rodbinu, kumove. Taj rođendan je bio prelijep, počev od njenog slikanja, poziranja, pa pjevanja, do svega. Mislim, bilo je fenomenalno, zaista – ističe Svetlana.
Kada je Barbara svojim roditeljima saopštila da će krenuti put estrade, priznaju da je postojala doza straha.
– Pa, plašili smo se upravo tog načina života, tih pijanih, drogiranih gostiju, raznih navalentnih muškaraca, nemogućnosti zaštite, daleko je od nas… Plašili smo se poroka svakog, mislim, svega, svi znamo da je to takav dio, ali hvala Bogu, ona je taj posao što je radila, radila tako da su to bile svadbe i te proslave, neki viši malo nivo, na bini su, sklonjeni su, ima njih sedam-osam, nije ono što se kaže, jedan na jedan, klavijaturista, i ona, tako da sam ne dopustio, nego sam morao da prihvatim to kao njenu odluku. Znam da je voljela to oduvijek, računao sam, neka je koju godinu, neka malo zaradi za sebe, nek se malo okuša, proćiće to, pa ćemo nešto opet drugo, ali eto, hvala Bogu, ovo se pretvorilo u nešto fascinantno – kaže iskreno tata Saša.
U porodičnom domu mlade pjevačice vlada harmonija, ali nije oduvijek tako bilo, trebalo je dosta žrtvovanja i odricanja. Kada je Barbara bila mala, tata je često bio odsutan od kuće, a na pitanje da li je on njoj više nedostajao ili ona njemu Saša odgovara:
– Međusobno. Nisam mogao da pretpostavim kao jedan muškarac da će mi kćerka toliki dio srca i mozga i svega uzeti. Želio sam kao mlađi, kao momak, sina da dobijem prvog, ali kada sam nju dobio, kćerka je nešto… dar od Boga. I onda sam, sticajem tih nekih naših životnih okolnosti, proveo sa njom do njene dvije godine. Ja sam je i čuvao, i presvlačio, i onda sam počeo da vozim međunarodno kamion, i otišao sam od nje – kaže tata Saša i dodaje:
– To je nešto što mi je najteže palo u životu. Od nekih 5-6 mjeseci sam bio non-stop, po cijeli dan, svaki dan, samo sa njom. I onda sam je samo ostavio. Jako, jako teško mi je bilo. Uzeo sam je u naručje, pošto sam znao da sutradan idem i počeo da plačem kao muškarac i ona meni briše suze i kaže: “Tata, zašto plačeš?”, nije ni svjesna šta se dešava. Ali to je bilo ono vrijeme bombardovanja, sankcija, jednostavno, nije bilo izbora. Tad je u tom poslu koliko toliko moglo da se zaradi, svi su gledali kako da prežive na taj neki način.
Tata je nekoliko godina bio odsutan od kuće, ali i kada se vratio, kaže provodio je vrijeme u kancelariji i Barbarino odrastanje je donekle propustio.
– Ona je rođena 1998. to su 2000, te čuvene, koje su najteže bile, moralo je tako, da bi se to sve obezbijedilo. Tako da, eto, jednostavno, imamo tu neku povezanost. Taj period kada sam otišao, 5-6 godina sam vozio, onda sam se vratio, svoja firma, onda ta neke druga otuđenost u smislu, u kancelariji sam od ujutru do uveče i njeno odrastanje mi je tako nekako prošlo, pored, što se kaže – kaže Saša.
I danas, kaže Saša, pričaju o tome koliko su jedno drugom nedostajali.
– Mnogo sam nedostajao i ja njoj i ona meni, ali eto danas to nadoknađujemo, idemo na nastupe vozim ih, dio sam tima. Zahvalan sam Bogu jako na tome, i njoj, što je prepoznala, da sam joj potreban takav kakav sam na terenu sa svojim iskustvom, mogućnostima, znanjem, iz logistike, iz transporta, iz svega, ona to ne može da kupi a ja sam opet srećan što mogu da joj dam – kaže Barbarin tata.
Kada je vaspitanje u kući u pitanju, mama je bila ta koja je bila stroža, ne zato što je željela već zato što je, kaže, morala.
– Pa ja sam morala, nažalost, da budem stroža, kao majka, samo iz jednog razloga, ne zato što sam željela to, nego zato što je to moralo prosto tako, jer je otac radio mnogo više od mene, opet trebalo je obezbijediti za porodicu egzistenciju i sve, on je nekako više vremena provodio radeći, a ja sam nekako, zahvaljujući svom poslu i svemu tome, mogla i morala prosto da budem fokusirana na djecu i kuću, i onda sam morala malo tu da držim malo čvršće konce, ali, naravno, kada su oni porasli, jedno i drugo, ti konci su popustili skroz, jer sam vidjela šta sam uradila i sa jednim i sa drugim, tako da, dobri su, kako da kažem – kaže mama Svetlana i dodaje:
– Ispali su dobri, ja sam zadovoljna.
Ljubav prema muzici datira još od malih nogu. I sve je zapravo počelo upravo u porodičnom domu gdje su danas njeni roditelji.
– Ja sam tada vozio kamion u vrijeme tog njenog odrastanja, i onda sam iz Njemačke donio dva mikrofona. Među prvima je imala karaoke, među prvima je imala sve to. Druga djeca nisu imala pojma o tome, a ona dva i bežični, i žični, dvije vrste, tako da to je bila jedna od igara njenih, karaoke su pjevali. A rođendan taj, ne znam da li je bio treći ili četvrti, ona je bila zvijezda dana, mislim, ona je prepjevala cijeli rođendan, pjesme je još tako mala znala sve napamet. Svaku riječ, svake pesme, od prve do zadnje riječi, tako da to je nama čudno bilo i svi gosti gledaju, kažu: “Sve zna napamet, sve” – prisjetio se tog rođendana od kada je sve i počelo tata Saša.
– Kad je bila mala, pa možda da je imala dvije godine, mislim, pošto je Barbara jako brzo počela da priča, i to jako tečno, i lijepo, ja tako, kada me nešto naljuti, ja kad joj kažem: “Dobro, Barbara, ćuti”, ona kaže: “Ćutim”, “Ama ućuti”, “Pa vidiš da ćutim”. To je Barbara – kaže mama, piše Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu