Volio bih da se popnem na tebe kao na drvo – namiguje jedan drski prolaznik dok Keti Vuls korača ulicom. Još nije ni podne, a već je čula pet sličnih komentara tog dana.
– Gdje god da krenem, ljudi stanu i bulje. Ponekad obožavam svoju visinu i hodam potpuno uspravno, a nekad bih najradije nestala u masi. Kada nosim štikle, visoka sam preko 2,10 m, pa je većini muškaraca zastrašujuće i pomisao da izađu sa mnom, ali to ih ne spriječava da mi dobacuju otrcane ulete. Još jedan klasik je: ‘Isti smo kad legnemo’ – kaže ova visoka djevojka.
Keti, koja je trenutno slobodna i otvorena za ljubav, kaže da je upoznavanje i zabavljanje ‘kao minsko polje’ kada ste žena visoka dva metra.
– Nemoguće je naći muškarca moje visine, tako da nemam ništa protiv niskih momaka. Ali ili me fetišizuju ili ih je sramota da se pojave u javnosti sa mnom – nasmijano je rekla ova po svemu neobična djevojka.
Potom je otkrila i kako je to izgledalo u njenom tinejdžerskom dobu. Kad sam imala 18, zabavljala sam se sa momkom koji je bio visok 1,63 m, što je nisko čak i za ženu, a kamoli muškarca. Mrzio je razliku u visini i nije želio da me vodi bilo gdje. To me povredilo i učinilo da se osjećam kao čudovište. Sada kada sam starija, neću više da tolerišem takve stvari – otvoreno kaže Keti.
Muškarci iz cijelog svijeta me zatrpavaju porukama i zahtjevima – kaže ova djevojka.
Dok je odrastala se takođe borila sa ovim problemom.
– U tinejdžerskim godinama bila sam visoka 191 cm i bukvalno sam se nadvijala nad vršnjacima. Mrzela sam zimu jer sam morala da nosim pantalone koje su mi uvek bile kratke do iznad članaka. Vršnjaci su mi se podsmevali i davali pogrdne nadimke. Nastavnici bi me pozivali sa strane i opominjali jer mi je suknja navodno prekratka, a ja jednostavno nisam imala opciju. Nikako nisam mogla da pobedim. Bila sam očajna da se uklopim i želela sam da nosim modernu odeću kao i moje drugarice, ali to je bilo nemoguće. Garderoba iz butika je pravljena za osobe niže od mene – žali se Keti na nekadašnje vreme.
Provela je mnogo drugačije detinjstvo u odnosu na njene drugarice i ostale devojčice. Teško mi je da prođem kroz vrata, kuvam na sudoperi, pa čak i da se istuširam. Nikad me nijedan dečko nije pozvao da izađemo. Samo sam želela da budem normalna – kaže ona.
Ima još jedan problem sa kojim se susreće Keti. Kad odsedam u hotelu, moram da ih pozovem unapred i proverim da li kreveti imaju ivice – u suprotnom ne mogu da stanem. Navikla sam da mi stopala vise s kreveta jer nijedan nije dovoljno dug za mene. Ne mogu da koristim svoju kadu jer je prekratka, a morala sam da kupim veći kauč kako bih mogla da legnem na njega. Teško mi je da prođem kroz vrata, da kuvam, perem sudove, pa čak i da se istuširam. Voljela bih da neka prosečne visine osoba provede dan u mojoj koži, da vidi kako zaista izgleda život kada si ovako visok – kaže Keti.
Ipak, jedno je sigurno – gdje god se pojavi, izaziva pažnju. Ljudi me često ispredaju prstom, prave komentare i neprestano traže da im se slikam. To zna da bude prilično neprijatno. Nedavno sam bila u Italiji i svi su tamo izgledali tako mali. Ljudi su me pratili i tražili da im dam fotografiju. Nemam ništa protiv ako me pitaju za sliku, ali ne volim kada me ljudi snimaju tajno. To je nepristojno i bezobrazno. Kako bi se oni osjećali da je neko to uradio njima? – kaže Keti.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu