Naime, Dragica se prisjetila kako joj je bilo teško na početku pogotovo što je otac nije podržavao.
– Otac mi je baš branio, da pjevam. Kada sam počela da pjevam, on nije pričao sa mnom, rekao mi je u fazonu ‘Šta ćeš, da budeš pevaljka?’ On je bio 1937. godište i u njegovo vrijeme su baš bile neke pevaljke koje su pevale pod šatorima i po stolovima – pričala je.
Dok je bio živ, Dragica je imala specifičan odnos sa tatom koji je bio jako stog i koji je bratu, sestri i njoj postavio pravila koja su morali da poštuju.
– On je mi čak nije dozvolio da upišem muzičku školu. Još dok sam išla u osnovnu školu, htela sam i muzičku da upišem, a on mi je rekao ‘Šta ćeš, da budeš muzikant?’ To nije dolazilo u obzir, a ja sam kao mala imala želju i ljubav prema klaviru. Kasnije sam i izgubila volju, sa nekih 27 godina sam krenula na neke časove, ali se ispostavilo da mi profesorka nije bila baš tačna. Kad god sam odlazila na časove, ona je mene samo ispitivala, da joj priča šta ja radim na svirkama i šta se dešava u kafani, a klavir smo vježbale tri minuta – ispričala je pjevačica, prenosi Grand.
“Nikada me nikada pohvalio”
Ona je postigla veliki uspjeh u muzičkom takmičenju “Zvezde Granda”, kao i nakon takmičenja, ali od oca nikada nije dobila nijednu pohvalu, što je i dan danas boli.
– Tata je bio takav čovjek da nikada nama nije rekao da je ponosan na nas ili da je dobro nešto što smo uradili. Onda su mi kasnije komšije pričale da je išao sa novinama i pokazivao njima kada je bilo finale. Tako je išao po ulici i pokazivao svima, tada mu to nije smetalo što pjevam – zaključila je Dragica.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.