"Više nikome nismo mogli da pomognemo" Potresno svjedočenje doktorke Hitne pomoći O MASAKRU u "Ribnikaru"

Ovim riječima je za “Blic” TV započela svoje potresno svjedočenje Ivana Stefanović, doktorka Hitne pomoći, koja je tog kobnog 3. maja pomagala povrijeđenima u pucnjavi u OŠ “Vladislav Ribnikar”.

Doktorka Stefanović je na samom početku navodi da im je jutarnji sastanak 3. maja trajao duže jer je moralo da se “izreferiše” više dana s obzirom da je bilo nekoliko dana praznika. Uprkos tome što se inače ne javlja na telefon na jutarnjem sastanku, tog jutra je vidjela da je zove kćerka koja je imala jasne instrukcije da majku u to vrijeme zove samo ako nekom ozbiljno nije dobro.

– Ona me je zvala u vrijeme dok traje školski čas. Znate, prvo što razmišljate jeste zašto vas dijete zove za vrijeme školskog časa i zašto koristi mobilni telefon, a onda sam se javila i ona mi je brzo rekla: “Mama, molim te, nemoj da prekidaš vezu, ozbiljno je. Možeš li da pošalješ ekipu Hitne pomoći, neka djevojčica je povrijeđena, upucana…”. Odgovorila sam: “Mogu, naravno!”, a onda nakon par sekundi sam čula nastavnicu u pozadini kako priča i nešto joj govori. Kćerka mi je tada rekla: “Mama, ne brini, poziv je primljen!” i spušta mi slušalicu – prisjetila se tada doktorka Stefanović.

Ona se odmah okrenula prema kolegama i pitala ih “da li su nešto čuli” i “da li imaju nešto u “Ribnikaru””.

– Krenuli smo ka našem kol centru da vidimo šta se desilo. Tu smo saznali da su dvije ili tri ekipe već poslate. Nije prošlo par sekundi, putem radio veze se javio doktor Stijačić i rekao da se u “Ribnikaru” desilo nešto strašno, da pošaljemo sve raspoložive ekipe i da ima mnogo povrijeđenih. Ja sam tako sa prvom sledećom ekipom krenula put “Ribnikara” – rekla je doktorka Stefanović.

Prema njenim riječima, mislila je da se neko povredio od petarde i nijednog trenutka nije pomislila da će zateći ono što je zatekla nekoliko minuta kasnije.

– Kada se sanitet parkirao, ja sam samo koleginici rekla: “Molim te, daj mi rukavice.”. Uzela sam ih sa namjerom da pomognem za neke sitne rane. Taj scenario da ćemo mi imati masakr u jednoj školi, to je za mene bilo nešto nepojmljivo – prisjetila se ona.

“Ivana, dođi ovdje”

Doktora Stefanović navodi da ju je sačekao nastavnik geografije kojeg poznaje, s obzirom da njeno dijete ide u tu školu, te da joj je rekao: “Ivana, dođi ovde.”.

– Ja sam krenula za njim ne očekujući ono što me je zateklo. A onda, ponašate se kao u nekom filmu. Evo sada, godinu dana kasnije, znam koga sam vidjela na zemlji, znam kakve su rane bile, znam da tu ne možete ništa da uradite i samo sam razmišljala da ne kvarim ono što će policiji poslije biti značajno, da pazim kuda hodam kad već ne mogu da pomognem – objasnila je ona.

Kako priča, kada je ušla u odjeljenje VII/2, unutra je već bila njena koleginica doktorka Krulj.

– Ušla sam i pitala je kakvo stanje, a onda sam joj rekla: “Kaća, ova djevojčica još diše!”. Prišla sam joj sa ekipom sa kojom sam došla, zbrinuli smo je onoliko koliko smo mogli. Potom sam se okrenula i vidjela nastavnicu koja se tada pridigla i vidjeli smo da je živa i nju smo odmah zbrinuli. Nažalost, više nikome u toj učionici nismo mogli da pomognemo – kaže doktorka Stefanović.

Ona objašnjava da su sve lakše povrijeđene druge kolege već odvele.

– Ostala sam tu sa policajcima. U jednom trenutku ne znate šta da radite, onda ne vjerujete da je to sve tačno, da nije moguće da ne možete više ništa da uradite. Pa ponovo provjerite vitalne znake i tada shvatite da je to istina – kaže naša sagovornica.

Doktorka Stefanović priča za “Blic” TV da je onda shvatila da treba da ode.

– Krenula sam za policajcima, ali onda sam vidjela da oni nisu završili svoj posao i da im smetam. Oni su čistili školu, neka odjeljenja u tom trenutku još nisu izašla. Policajci su me pitali: “Gdje ćete doktorka?”, ja sam im odgovorila da idem tamo gdje ima još povrijeđenih. Sve vrijeme sam razmišljala o nekima koji su lakše povrijeđeni. Valjda vaš mozak odbija da prihvati da je ovo realnost – prisjeća se ona.

Kako kaže, prvo koga je vidjela bila je ministarka zdravlja Danica Grujičić kojoj je prišla da kaže šta su zatekli na licu mjesta.

– Na licu mjesta je bilo dovoljno ekipa Hitne pomoći. Nažalost, neke od naših ekipa nisu imale posla jer nekoj djeci zaista više nije bilo spasa. Važno je da istaknem da smo odavde uspjeli da pošaljemo šest ekipa koje su ispred “Ribnikara” mogle da budu za 3 ili 4 minuta. Tog dana Urgentni centar nije bio dežuran, ali oni su svi nas čekali. Tako su se brzo reorganizovali, ali to su vam hitne službe. Sutra je ista smjena išla za Dubonu i Malo Orašje. Potpuno sam ponosna na sve moje kolege – kaže doktorka Stefanović.

Bonus video: