Sve je počelo u jeku njene najveće popularnosti nakon “Zvezda Granda”, a Slavica Ćukteraš je i sama jednom prilikom istakla da takva slava i brz uspjeh uopšte nisu zdravi za psihu.
– To je išlo jako brzo, jako brzo sam upala u jednu veliku mašinu koja uopšte nije bila dobra tada za moje godine. Sa mojih 18 godina, ja sam tada bila dijete koje sa 18 ništa ne zna iako sam ja mislila da znam sve. Izdržavala sam to junački, a onda sam u 20-21. godini imala veliki psihički krah – rekla je pjevačica emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović.”
Prvi stravičan napad doživjela je preko okeana, misleći da su joj to posljednji trenuci u životu. Ljekari su joj govorili da je zdrava, na šta se ona očajno pitala, piše Blic.
– Kako u redu, kad meni nije dobro.
Pjevačica je zatim i objasnila kada joj se prvi put dogodilo.
– U Las Vegasu sam prvi put to i dobila. Sjedili smo u kockarnici, sve “Zvezde Granda” i kako su bili oni slot aparati, sve zuji, ja ne znam šta se to desilo, kako je to moglo iz čista mira, srce se steže, ne čujem ništa, trnem… Izletim napolje iz hotela, legnem na beton, dolazi ekipa moja, Tanja, Darko, a ja umirem – prisjetila se Slavica i nastavila:
– Sutradan smo imali nastup, to mi je najgori nastup koji sam u životu imala. Ja uopšte nisam bila prisutna tu, ja sam pjevala, ali mi je bilo bitno samo da ne umrem.
Nakon toga, uslijedila je duga agonija zbog koje se potpuno izolovala od svijeta i posvetila borbi za sopstveni razum.
– Pretežak je bio zato što nisam znala šta mi se događa… Kada bih vam pričala da dvije godine nisam otišla u prodavnicu, nisam znala šta se nalazi na rafovima…
Strah je bio toliko parališući da nije mogla da funkcioniše na otvorenom:
– Sjećam se kada me je mama izvodila iz kuće, ja žmurim i pokušavam da ostanem napolju, ali toliko mi se krivi zvuk u ušima u glavi, usta se suše ne pomaže ni voda ni ništa. Otvaram oči i pitam mamu kakve su mi boje, ona kaže crne, ja sam odjednom postala crna.
Njen najveći problem tada bio je stravičan teret u mislima:
– Tada sam imala strah od smrti, a poslije da ću poludjeti.
Kroz rad na sebi i stručnu pomoć počela je da “kopa po sebi”, te je shvatila da mnoge stvari potiču iz djetinjstva i razvoda njenih roditelja.
– Mislim da je to jedan veliki defekt kod mene, što nisam imala oca kao mušku figuru u odrastanju, pa sam sa prvim zabavljanjima počela da tražim muškarce koju su puno stariji od mene. Na terapiji sam saznala zašto ja žudim za starijim muškarcima, pa mi je sve to postalo jasno, a onda sam se i vratila na fabrička podešavanja – objasnila je Slavica ranije u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”.
Iako je problem uspješno prevazišla i naučila da “ništa na ovom svijetu ne postoji važnije nego naše mentalno zdravlje”, anksioznost se u jednom trenutku ponovo vratila:
– Poslije 15 godina, dva puta u jednom danu doživjela sam pravi anksiozni napad. Strašno je bilo. Prvi put sam bila sama u jednom objektu, drugi put sam bila sa kćerkom. Zamislite kada ste sa djetetom… Nema veze što mi je smetala buka, množili su se glasovi u mojoj glavi, dijete me pita za ovo, ja bih samo da se nekako šćućurim, ali znala sam o čemu se radi – rekla je pjevačica.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.