Rusija će odmah isporučiti preko 300.000 tona dizel goriva američkom i svjetskom tržištu, dodatnih 500.000 tona tokom novembra i dodatnih milion tona odmah nakon toga, napisao je Tramp na društvenoj mreži “Truth Social”.
– Zahvaljujući našoj POTPUNOJ KONTROLI Ormuskog moreuza i ovoj velikoj objavi o ruskim energentima, cijene dizela za Amerikance, ali i za cijeli svijet, PASĆE REKORDNO I BRZO – rekao je.
Prijedlog “rafinerija za rafineriju” nije uravnotežen
Ali analitičari upozoravaju da je takva objava daleko od stvarnosti, prema pisanju Kijevskog independenta. Iako se Tramp nada da će mu sporazum donijeti političke poene pred izbore za Kongres SAD, jedini pravi pobjednik je Kremlj.
Sporazum dodatno zaoštrava odnose između Kijeva i Vašingtona, jer je Ukrajina primorana da privremeno obustavi jednu od svojih najuspješnijih ratnih taktika. Moskva, s druge strane, profitira od mogućnosti ublažavanja sankcija, što bi moglo pozitivno da utiče na rusku ekonomiju, poveća sredstva za finansiranje rata i ojača međunarodni ugled zemlje, prenosi Blic.
Neimenovani zvaničnik Bijele kuće rekao je za Aksios da se početno “energetsko primirje” odnosi na sporazum obje strane o prestanku napada na rafinerije nafte. Dodao je da, ako napadi na rafinerije nafte prestanu, sljedeći korak bi mogao biti sporazum o prestanku napada na elektrane i energetsku infrastrukturu.
Predlog “rafinerija za rafineriju”, kako ga je nazvao zvaničnik Bijele kuće, nije uravnotežen. Ukrajinski zvaničnik je za Aksios napomenuo da njegova zemlja ima samo jednu rafineriju nafte, koju su Rusi više puta napali i koja ne radi punim kapacitetom. Rusija, nasuprot tome, ima ogromnu mrežu rafinerija.
– Uvozimo dizel i benzin. Ono što nam je potrebno jeste da Rusi prestanu da napadaju našu elektroenergetsku mrežu – naglasio je ukrajinski zvaničnik.
Istovremeno, zvaničnici Bijele kuće smatraju da ukrajinski napadi na ruske rafinerije nanose više štete odnosima između Zelenskog i Trampa nego Rusiji.
Glavni uzrok rasta cijena goriva je rat između SAD i Irana
Cijene dizela u svetu brzo rastu. Američka Administracija za energetske informacije (EIA) je u svom najnovijem izveštaju, objavljenom 5. oktobra, navela da je cijena galona dizela u SAD 6,20 dolara, što je povećanje od 2,49 dolara za samo 12 mjeseci.
Glavni razlog za tako nagli porast cijena je rat između SAD i Irana. Sukob je poremetio saobraćaj tankera za naftu kroz Ormuski moreuz, ali je takođe povećao troškove osiguranja i bezbjednosti brodova koji prolaze kroz njega.
Analiza ukrajinskog instituta KSE, koju je objavio Financial Times, otkrila je da je američko-izraelski rat protiv Irana imao mnogo jači uticaj na globalne zalihe dizela i gasnog ulja nego ukrajinski napadi dronovima. Prema procjeni instituta, izvoz iz Persijskog zaliva je opao za 152 miliona barela od marta do avgusta, dok je ruski izvoz opao za 68 miliona barela u istom periodu.
Ipak, ukrajinski napadi dronova na ruske rafinerije nafte takođe su ostavili značajne posljedice. Međunarodna agencija za energiju (IEA) je u izveštaju objavljenom u septembru saopštila da je količina sirove nafte koja prolazi kroz ruske rafinerije pala na najniži nivo u posljednjih 20 godina, dok je proizvodnja dizela pala za skoro 30 procenata.
Rusija će zapravo isporučiti veoma male količine dizela
– Globalna energetska tržišta funkcionišu sa veoma malim jazom između ponude i potražnje, što znači da svaki pad proizvodnje utiče na cijene – objašnjava Džef Krimel, osnivač konsultantske kuće Krimel Stratedži.
Prema njegovim riječima, Trampov sporazum bi mogao dovesti do blagog pada cijena dizela, ali takva promjena vjerovatno ne bi dugo trajala.
Iako brojke koje je predstavio Tramp deluju impresivno na prvi pogled, to su veoma male količine u poređenju sa ukupnim globalnim tržištem energije.
Američka Administracija za energetske informacije izvestila je da su SAD u oktobru 2025. godine potrošile 493.000 tona destilatnog lož ulja dnevno, kategoriju koja uključuje dizel i određena goriva za grijanje. Ako se takva potrošnja nastavi, prve dvije ruske isporuke, ukupno 800.000 tona, bile bi dovoljne za manje od 48 sati američkih potreba.
– Za pravu promjenu bio bi potreban mnogo širi zaokret na tržištu. Američka administracija želi vidljiv dokaz da reaguje na nestašicu dizela i povećanje cijena koje ga prati. Ali ne postoji sporazum koji bi američki predsjednik mogao da postigne sa bilo kojim stranim liderom, a koji bi promijenio stanje na tržištu dizela u kratkom roku – uveren je Krimel.
Rusiju je tokom ljeta pogodila nestašica goriva
Ukrajinski napadi dronova dugog dometa na rusku naftnu infrastrukturu postali su jedno od najefikasnijih oružja Ukrajine, jer postepeno slabi rusku ekonomiju. Rusiju je tokom cijelog lieta pogodila nestašica goriva, zbog čega je prodaja goriva civilima obustavljena u nekim regionima.
Nestašice, posebno zabrinjavajuće za svetske lidere poput Trampa, navele su rusku vladu da privremeno zabrani izvoz dizela u julu. Nedostatak dostupnih podataka iz Rusije otežava procjenu koliko brzo je zemlja uspjela da popravi rafinerije oštećene napadima dronovima.
Međutim, pad proizvodnje u ruskim rafinerijama bio je toliko veliki da analitičari sumnjaju da je Moskva spremna ili sposobna da ispuni obim izvoza koji je najavio američki predsjednik. Ali kako se Tramp više fokusira na ankete javnog mnjenja u SAD, a manje na globalne događaje, pojačao je kritike Ukrajine zbog takvih napada.
– Odnosi između SAD i Ukrajine su trenutno verovatno jednako loši kao što su bili 28. februara 2025. godine, kada je došlo do velikog sukoba između Trampa i Zelenskog u Ovalnom kabinetu – tvrdi Stefan Volf, profesor međunarodne bezbjednosti na Univerzitetu u Birmingemu u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Amerikanci mogu da izvrše pritisak na Ukrajince
Tramp je pretio da će uskratiti obaveštajne podatke i drugu pomoć Ukrajini kako bi zaštitio ruske rafinerije nafte, rekli su ukrajinski zvaničnici za list “Kijev Independent”.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski kasnije je objavio da je nekoliko raketnih napada na Ukrajinu izvršeno “bez prethodnog upozorenja ukrajinskih partnera”, sugerišući da je razmena obaveštajnih podataka između SAD i Ukrajine barem delimično poremećena.
– Pristup Ukrajine Starlinku je takođe bio ograničen bez prethodne najave, što je ozbiljno poremetilo nekoliko vojnih misija. Očigledno je da ovaj potez ne može biti slučajan i da je povezan sa trenutnom političkom situacijom – upozorio je savjetnik predsjednika Serhij “Fleš” Beskrestnov.
– Ukrajina bi mogla da nastavi da vrši pritisak na rusku energetsku infrastrukturu bez napada na rafinerije – rekao je Volf.
Naftni tankeri iz ruske takozvane „tajanstvene“ flote su među mogućim metama. Ali Kijev će biti pod pritiskom da održi dobre odnose sa Vašingtonom kako bi nastavio da prima ključnu pomoć, kao što su sistemi protivvazdušne odbrane koji štite civile od ruskih napada.
– Zalihe sistema protivvazdušne odbrane su očigledno smanjene. Evropljani nemaju mnogo čime da nadoknade ono što su Ukrajinci potrošili. U tom smislu, Ukrajina ostaje u velikoj mjeri zavisna od SAD, kao i Evropljani – potvrdio je Volf.
Druge zemlje bi mogle da preispitaju svoj stav o sankcijama
Ali najveća korist za Rusiju nije samo predah koji će dobiti da ponovo pokrene svoje rafinerije, već i snažna politička poruka koju Trampov sporazum šalje.
Ministarstvo finansija SAD suspenduje sankcije na izvoz ruskog dizela do 7. aprila kako bi se omogućila primena Trampovog sporazuma. Takva odluka velike svjetske sile poput SAD, zemlje koja je donedavno javno obećavala podršku Ukrajini, mogla bi da podstakne druge zemlje da preispitaju svoj stav o sankcijama.
– To bi takođe moglo otvoriti prostor za zemlje koje kupuju ruske naftne derivate po sniženim cijenama da počnu da plaćaju više – kaže Danijel Spiro, profesor ekonomije resursa i političke ekonomije na Univerzitetu u Upsali.
– Činjenica da Tramp sada kaže da je u redu kupovati od Rusije mogla bi navesti one koji kupuju rusku naftu i dizel da pomisle da je to sada bezbjedno i da zato mogu da plate punu cijenu – rekao je Spiro.
Rusija neće zaraditi velike sume od malih isporuka koje je najavio Tramp, ali ova promjena otvara mogućnost za dodatnu prodaju u budućnosti, a samim tim i za veće prihode koji bi finansirali rusku ratnu mašineriju, piše Kijev Independent.
– Iz ruske perspektive, ovo je simboličan potez. Pokazuje da Rusija može da pregovara sa drugima. Daje zeleno svetlo i pokazuje da svijet zavisi od Rusije. Mislim da je to prije svega simboličan gest. Ali simbolika je ponekad važna – zaključio je Spiro.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.