Društvo

ŽIVOT NA DUG Primorani da dižu kredite za drva, udžbenike i ljetovanja

Građani u Republici Srpskoj od banaka su pozajmili gotovo 2,8 milijardi KM. Tek petina tog novca je namijenjena za stambene potrebe, a dvije milijarde su uzeli za tekuću potrošnju, pokazuju podaci Agencije za bankarstvo RS.

ŽIVOT NA DUG Primorani da dižu kredite za drva, udžbenike i ljetovanja
FOTO: SHUTTERSTOCK

Tih dvije milijarde maraka su, po zvaničnim podacima, potrošili za kupovinu robe široke potrošnje, dizali su nenamjenske kredite za odlazak na ljetovanja i zimovanja, registraciju automobila, kupovinu ogrijeva, spremanje djece od glave do pete za školu, kumovanje na svadbama, te za slične izdašnije godišnje troškove.

U tu cifru ulaze i prekoračenja po računima i dizanje novca po kreditnim karticama.

Prema namjenskoj strukturi, krediti za opštu potrošnju na kraju prošle godine čine 73 odsto ukupnih kredita građanima. Iznosili su nešto više od dvije milijarde maraka, i to sa stopom rasta od osam odsto, odnosno veći su za 145,5 miliona KM u odnosu na godinu ranije – potvrđuju u Agenciji za bankarstvo RS.

Svega 600,8 miliona konvertibilnih maraka ili 21 odsto ukupnih kredita odnosi se na kredite za stambene potrebe.

Ovi podaci samo potvrđuju da je standard građana i dalje nizak, jer pozajmljuju novac za svaki malo veći „vanredan“ trošak, koji njihova primanja ne mogu da pokriju. Za ove kredite u pravilu treba minimalna garancija, ali su veće kamatne stope, naročito po kreditnim karticama.

Recimo, jedna komercijalna banka u Banjaluci nudi nenamjenski kredit maksimalno do 50.000 maraka na 10 godina otplate. Efektivna kamatna stopa je 8,9 odsto, uz mjenice plus polisa životnog osiguranja.

Murisa Marić: Male plate, rizične pozajmice

Murisa Marić, predsjednica Udruženja građana “Don” iz Prijedora, rekla je da prema podacima od prošle godine, kojima ovo udruženje raspolaže, veliki broj građana u RS poseže za nekim vidom pozajmice. Kako navodi, većina građana podiže pozajmicu, a da se prije toga uopšte nisu upoznali šta u suštini znači pozajmica i koliko će novca vratiti ako ne izmire obaveze do predviđenog roka.

– Pozajmice su često pravile probleme, jer se ljudi opuste da mogu do prosjeka tri plate podizati te pozajmice, onda kupovina postane češća i dolazi do problema da nemaju novca za vraćanje ili da vječno vraćaju neku pozajmicu – istakla je ona.

Prema njenim riječima, građani još nemaju svijesti šta to znači, niti imaju adekvatno objašnjenje od bankarskih službenika šta znači pozajmica u našem slučaju, kada su veoma niske plate.

Neko živi na kredit, neko štedi naveliko

Uprkos tome, postoje oni koji mogu da štede i izdašnije iznose. Tako štednja građana Republike Srpske na kraju prošle godine iznosi gotovo 2,2 milijarde KM i bilježi rast od sedam odsto na godišnjem nivou.

Statistika pokazuje da je ekonomska kriza podstakla građane na štednju. Do kraja 2008. godine štednja stanovništva je iznosila 773 miliona KM, a do kraja prošle godine porasla je za čak 183 odsto. Čak 77 odsto štednje je oročeno, a  69 odsto štednje se odnosi na štednju u stranoj valuti.

Smanjeni nekvalitetni krediti

Učešće ukupnih nekvalitetnih kredita, u čijoj otplati korisnici kasne, smanjen je za oko jedan odsto i iznosi 11,98 odsto.

– Međutim, i dalje je pristutan znatno veći kreditni rizik, te potencijalni kreditini gubici kod kredita pravnih lica u odnosu na kreditni portfolio fizičkih lica – kažu u Agenciji za bankarstvo RS.

Nekvalitetni krediti građana iznose 180,5 miliona KM, a pravnih lica 358,8 miliona maraka.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu